Branič

СУДСКА ПРАКСА

123

СУДСКА ПРАКСА Из праксе Апелационог суда у Новом Саду Г. Бранко Јевремовић, судија апелационог суда у Новом Саду доставио нам је следећу одлуку. 3. Ацвокат се не може у смислу § 49 к. з. осудиши и на споредну казну губитак јавне службе. (Бр. Кре 296 од 1. фебруара 1937. год.) Окружни суд у С. пресудом својом бр. Кзп. 90.-1935. од 8. септембра 1936. г. прогласио је кривим Др. Л. М. адв. што је као куратор стечајне масе С. Б. и супруге му из А. решењем Окружног као уточног суда у С. бр. Г. 1545.-'32. од. 3. септембра 1932. г. био позван да ^положи у депозит суда куповну цену, коју је у својству старатеља масе примио за на дражби продате некретнине стечајне масе у износу 873080 дин. заједно са 4 от сто интереса од дана дражбе т.ј. од 23. маја 1926. год. до уплате налога, депоновао је свега 156705 а своту од 388091 дн. задржао за себе, те је туђу покретну ствар, која му је била поверена као старатељу масе противправно себи присвојио, а из којих доказних чињеница излази кривично дело злочинства из § 318. а квалификовано по § 319. од. 1. к.з. Стога га Окр. као кривични зборни суд осуђује, на основу напред цитираних законских прописа применом § 71. тач. 4. к.з. на четири године строгог затвора као главну казну, а у смислу од. 4. § 46. к.з. на губитак часних права за време од три године као споредну казну. Сем тога осуђује га као јавног службеника у смислу 1. од. § 49. к.з. на губитак јавне службе као споредну казну итд. До овакве пресуде суд је дошао на основу доказног поступка продуцираног на главном претресу преслушањем оптуженог Др. М. Л. сведока и читањем грађанских списа, којом приликом је извео горње установлење, одбившиоптуженом досуђену адвокатску награду у 500.000 дин. од примљене куповне цене 1,044.706 динара као идепоновану своту у 153.705 дин. дакле укупно му одбио од куповне цене 656.705 дин. те установио висину противправно присвојене масене имовине. Није уважио одбрану оптуженог, да је задржао своту на име готових издатака у стечају, пошто је по старом стеч. закону морао да тражи предујам из масене имовине, што би му се издало. При одмеравању казне признао му као олакшице добро владање, делимично признање и породично стање, па му изрекао предњу казну. По овоме је Оделење Б. Београдског Касационог суда у Н. Саду донело ову пресуду. Касациони суд ревизије одбацује, осим оног дела ревизије државног тужиоца, који је изјављен због повреде формалног закона из § 336. бр. 4 к. п. у погледу кога одклања решење. По службеној дужности а због повреде материјалног закона из § 337. бр. 3. к. п. позивом на § 338. од. 5. к. п. и на основу § 352. од. 2. к.п. поништава пресуду Окружног суда у оном делу којим се оптужени на темељу § 49. к. з. осуђује на губитак јавне службе. Призив државног тужиоца не уважава, а призив оптуженог одбаЦУЈе. Међутим поводом призива државног тужиоца а на основу § 324. од. 2. ст. 2. к. п. преиначује пресуду Окружног суда у погледу одмеравања казне, те оптуженог на основу § 319. од. 1. к. з. применом § 71. бр. 4. к.з. осуђује на казну строгог затвора у трајању од једне године и шест месеци као главну казну, а на основу § 43. од. последњи к. з. на губтак часних права у трајању од три године. Иначе оставља пресуду Окр. суда нетакнуту, а са даље наведених разлога. Против пресуде Окр. суда изјавио је држ. тужилац ревизију због повреде формалног закона из § 336. бр. 4. и 6. с. кр. п. и призив због примене § 71. бр. 4. к. з. и благо одмерене казне ради пооштрења, док је оптужени на записнику о главном претресу изјавио ревизизију због повреде материјалног закона из § 337. бр. 1. сл. а), б) и г) с. кр. п. и призив без назначења тачака пресуде које се њиме побијају. Посебним поднеском пак, у року од три дана по објављивању пресуде, изјавио је оптужени ре-