Branič

132

„Б Р А Н И Ч

овај зак. прогшс на спорни случај не односи. Наш грађански закон код питања о одговорности за накнаду штете усвојио је теорију кривице, јер по §§ 800. и 801. грађ. зак. за штету одговара оно лице чијом је кривицом иста проузрокована, а у § 812. грађ. зак. предвиђен је изузетак од овога правила, који се као изузетак има стриктно тумачити, те се ни аналогијом не може на овај случај проширити, како је то и призивни суд правилно нашао". Јован Д. Смиљанић, секретар Касационог суда: Нема месша доношењу пресуде због изосшанка шужене стране, кад тужилачка сшрана заснива шужбено шражење на чињеницама недовољним за осшварење шужбеног шражења. Тужиља М. претставила ,је суду да је с пок. А. живела ванбрачно четрдесет година и да је за тих 40 година изродила с њиме деветеро деце, која су крштена као ванбрачна деца пок. А. Један од наследника ни признаје јој право да и даље ужива заостало имање, већ је са истог гони, те је принуђена да се под старост потуца ради исхране. Налази да овакво поступање није ни праведно ни законито, па с позивом на §§ 413. и 394. у в. §§ 8. и 10. грађ. зак. моли суд да пресуди да она има право ужитка на имању заосталом после смрти пок. А. Тужени Р. на рочиште није дошао. Тужилачка страна предложила. је пресуду због изостанка, али је суд тужиљу одбио од тужбеног захтева са следећих разлога: Тужилачка страна навела је у тужби да је тужиља М. са пок. А. живела ванбрачно преко 40 година у његовој кући и на имању и да му је изродила деветоро деце, која су крштена на име пок. А., као ванбрачног оца. Тужени Р., као наследник пок. А., не признаје тужиљи право уживања заосталог имања пок. А. већ је одонуд изгони, па је предложила пресуду да јој се призна право ужитка заосталог имања пок. А. На прво рочиште туженик није дошао иако је позив благовремено примио, па је тужилачка страна предложила пресуду у смислу тужбеног захтева. Ценећи наводе тужилачке стране у тужби, суд је нашао да тужбени захтев није на закону основан. Према § 413. грађ. зак. заиста жена после смрти мужа остаје као удовица на уживању добара мужевљих, и ужива заједно с онима који су и за живота мужа учествовали. Овим законским правом може се користити само она жена, која је закључила пуноважан брак са лицем на чијем имању полаже право ужитка, јер по § 60. грађ. зак. право и дужности супружника проистичу из брака који се закључује венчањем преко свештеника по прописима православне цркве. Па како тужиља у тужби признаје да са пок. А. није била у законитом браку, а позитивни законски прописи не само да не дају никакво право ванбрачним супрузима, већ ванбрачне заједнице кривично прогоне, то је суд одлучио као у диспозитиву. Против ове пресуде уложила је призив тужиља, наводећи у њему углавном оно из тужбе и ударајући на то да је суд првога степена требало да донесе пресуду због изостанка. Апелациони суд призив није уважио, већ је пресуду потврдио са разлога већ наведених у пресуди суда првога степена, само што је, за разлику од напомене у нападнутој пресуди да се ванбрачне заједнице криеично прогоне, напоменуо у својим разлозима то да би тужиља, под. даним околностима још и могла имати право на издржавање од ванбрачне деце, али како она то својом тужбом није тражила, први ју је суд правилно одбио од тужбеног тражења. Нема месша сшављању иод оитужбу докле год иитање даљег гоњењп' не буде ирешходно расирављено каквом меришорном одлуком. По кривици И. Ф. из Р., државни тужилац за округ београдски вратио је истражном судији списе с напоменом да је на основу § 96. к. с.п,. обуставио кривични поступак, јер налази да нема основа за даље гоњење, О овоме је известио и приватног учесника. За овим је приватни учесник одмах подигао оптужницу и исту доставио истражном судији. Истражни.