Branič

164

,Б Р А Н И Ч"

нистром грађевина, правилником, а противно поступање би се казнило по § 398 у вези тач. 1 § 403. Зак. о радњама, али те одредбе би се односиле, — као што се из самог Зак. текста види, само на обим и разграничење грађев. радња, а не и на одредбе §§ 47 и 48 3. р. У § 176 3. р. забрањено је имаоцима радња са сталним пословним местима, обављања радње на несталним местима, а противно поступање није изрично угрожено никаквом казном. Не би се могао у конкретном случају применити ни пропис § 398. 3. р. као да постоји прекорачење обима рада, јер прекорачење обима рада постоји онда, кад неко лице имајући већ овлашћење или дозволу за обављање исвесне радње, обавља неку другу радњу за коју је претходно требало исходити дозволу, пошто у см. прописа става 1 § 4. Зак. о рад. — једно лице може обављати и више радња, ако испуни услове по Зак. о радњама, док у конкретном случају рад неби уопште био допуштен, а казна за прекршај тих прописа није изрично предвиђена. У § 355. 3. р. прописано је да чланови принудних удружења морају бити сви трговци и занатлије, који на дотичном подручју обављају трговачку или занатску радњу, а казна за противно поступање није предвиђена односно прописана. По мишљењу неких лица, као и надлежних институција, у оваквим случајевима постоји онисизни иступ из § 397. 3. р. Међутим ми се са тим гледиштем не можемо сложити, прво зато, што би то било противно начелу израженом у »пиПит сптеп, пиПа роепа, зте 1е§е« — чл. 8 земаљског устава, и § 1. Кривичног закона за Краљевину Југославију, према којима нико не може бити кажњен за дело, за које није закон, пре него што је учињено, прописао да ће се и како ће се казнити онај који га је учинио, а друго због тога што је и сам законодавац у Закону о радњама одредио већ за које ће се иступе кажњавати учинилац по § 397. 3. р. па да је хтео, он је могао исто тако и за друге иступе одредити казну из овог, или неког другог прописа Зак. о радњама. Тако је законодавац изрично наредио, да ће се казном из § 397. 3. р. казнити: иступи противу наређења става 2. § 69. по ставу 4. овог последњег; по ставу 5. § 72. 3. р., иступи противу става 4. истог зак. пр.; по ставу 3 § 74. 3. р., иступи противу става 2 истог зак. прописа; по ставу 3 § 85 3. р. иступи противу наређења тога зак. прописа; по ставу 5 § 100. 3. р., иступи из тога тога зак. прописа; по ставу 3 § 182. 3. р. иступи из тога зак. прописа ит.д. Према.томе неможе бити кажњавања неких омисивних иступа по § 397. 3. р. Да је законодавац хтео, он би поједине иступе могао угрозити казнама из овог зак. прописа сумарно, при крају, односно на завршетку Закона, као што је то учинио у § 403. 3. р. за уредбе које имају донети. На концу, баш да је законодавац омашком пропустио то учинити, опет то не би било разлогом да се иступи, за које није изрично речено како ће се казнити, могу подврћи под казну из § 397. 3. р. јер сам текст тога зак. прописа не оставља никакве могућности за то. У томе, и у толико, ето, постоји и неконсеквентност.