Branič

166

»Б Р А Н И Ч"

летницима, за дела, за која је прописана казна затвора и строгог затвора не може бити јер у тач. 3. § 30. Крив. зак. говори се о ублажавању казни робије и заточења, а о строгом затвору и затвору, односно њиховом ублажавању, нема ни речи, као што то чини пропис § 71. тач. 4. и 5.. Крив. зак., које одредбе говоре о ублажавању казне малолетним лицима. Како овај пропис за старије малолетнике, нема дејства, онда је остало, да се казна истима изриче, одмерава и ублажава по § 30. Крив. зак., а овај пропис, као што смо напоменули, има поменуту празнину, која несумњиво штети старијим малолетницима, што би требало, да је обратно његово дејство, т.ј. да им не шкоди, баш обзиром што се ради о старијим малолетницима, млађим од пунолетних лица. Јер обзиром на њихов статус малолетства — године старости, њима не би смела бити тежа одредба о изрицању и одмеравању казне, а још мање и о ублажавању казне, него пунолетним лицима. Премда, у оваквом неспретно и непотпуном конструисању одредбе § 30. тач. 3. Крив. Зак. заиста, се поткрала грешка кодификаторима и законодавцу, да је испала много тежа. ситуација за старије малолетнике, него за пунолетна лица, јер је за ова последња, одредба § 71. К. з. куд камо боља, него што је то случај за прва са одредбом § 30. т. 3. Крив. зак., те отуда произилази да су старији малолетници погођени овом одредбом, док су пунолетна лица одредбом § 71. К. з., наравно, у колико се односи на ублажавање казне затвора и строгог затвора у бољој казненој ситуацији од старијих малолетника, што не би требало да буде, јер су овим пунолетна лица управ погодована,. што би требало да буде обратно. § 30. Крив. зак. иако са оваквим недостатком императивно* наређује, да се изрицање, одмеравање и ублажавање казни старијим малолетницима има једино и само, по овом пропису чинити; те према томе, ако би се противно учинило и хтело помоћи старијим малолетницима, са применом § 71. Крив. зак. био би повређен § 30. Крив.' #к. што би судску одлуку довело до ништавности, јер по § 335. ш Ппе К. п. „Закон је повређен не само онда када није примењен, него и онда када није правилно примењен." Мислимо, да намера законодавчева са доношењем одредаба означених у § 30. К. з. није била, да старије малолетнике стави у гору казнену ситуацију од пунолетних лица, као што их није ни ставио у погледу изрицања и одмеревања казне, што произилази из тач. 1. и 2. § 30. К. з. мада је са ублажавањем казне истима са доношењем тач. 3. § 30. К. з. пропустио да ово питање реши онако, како одговара старијим малолетницима, у колико се односи на ублажавање затвора и строгога затвора, већ се ограничио на ублажавање казне робије и заточења, као што смо раније навели. Ово мора бити, само редакциона омашка, а никако намера законодавчева, јер нити је правично, нити је логично, да се старији малолетници, кажњавају строжије од пунолетних лица, и да им се не узима у обзир чињеница што нису пунолетна, већ напротив мора им се ово узети као ублажавна околност. Мада по поменутом пропису обратно^ се испоставља.. Тако је слово закона и тако се мора разумети и применити. Сад ћемо истаћи случајеве, где је у питању ублажавање