Branič

„БР АНИЧ"

оптуженог оглашује кривим за злочинство умишљајног лишења живота означено у § 167. од. 1. к. з. које је починио на начин описан у пресуди Окружног суда али не намах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом од стране убијеног. С тим у вези поништава пресуду Окр. суда и у погледу одмеравања казне за опт. Т. Р. те овог оптуженог на основу § 167. од. 1. и § 181. од. 2. к. з. применом §§ 62., 71. бр. 3. и 4. и 74. к. з. и § 286. од. 1. к. п. осуђује на једну повишену казну робије у трајању четири године и петнајест дана и т. д. Ревизију држ. тужиоца у осталом делу, као и ревизије опт. Т. Р. и X. Ј. одбацује. Призив државног тужиоца изјављен на штету опт. X. Ј. и Г. Ј. као и призив опт. X. Ј. не уважава, док на штету опт. Т. Р., као и у погледу призива овог потоњег отклања и т. д. а са доле наведенених разлога.. Против пресуде Окр. суда изјавио је држ. тужилац ревизију због повреде формалног закона из § 336. бр. 5. и 6. с. кр. п. и због повреде материјалног закона из § 337. бр. 2. с. к. р. п. те у погледу сва три оптужена призив због благо одмерене казне ради пооштрења, док су оптужени Т. Р. и X. Ј. изјавили ревизију и то првоименовани због повреде материјалног закона из § 337. бр. 2. сл. б) с. кр. п., а потоњи због повреде формалног закона из § 336. бр. 6. и 10. с. кр. п. и због повреде материјалног закона т § 337. бр. 1. сл. а), б), г), и 2. с. кр. п., те најзад оба именована оптужена и призив због строго одмерене казне ради ублажења. Ревизију у оном делу који је изјављен због повреде формалног закона из § 336. бр. 5. с. кр. п. државни тужилац није оправдао, а ни у самој изјави правног лека није појединце, јасно и одређено навео чињенице које би ту погрешку односно повреду закона садржавале (§ 340. од. 1. с. кр. п.) Касациони суд је зато ревизију држ. тужиоца у том делу као недопуштену на темељу § 349. од. 2. у вези § 341. бр. 2. с. к. р. п. одбацио. Из истих разлога одбацио је Касациони суд и ревизију опт. X. Ј. у оном делу који је изјављен због повреде формалног закона из § 336. бр. 10с. кр. п. Повреду формалног закона из § 336. бр. 6. а стим у вези и повреду материјалног закона из § 337. бр. 2. с. кр. п. налази држ. тужилац у томе што је Окр. суд, у супротности са правилно установљеним чињеничним стањем, на дело опт. Т. Р. почињено на штету Ц. Ј. погрешно применио § 167. од. посл. уместо § 167. од. 1. К. з. Овај ревизиски разлог, који се у ствари темељи само на повреди материјалног закона из § 337. бр. 2. с. кр. п., основан је. Окр. суд је, наиме г установио као чињеницу а то је меродавно и за овај Касациони суд — да је опт. Т. Р., када је чуо да се у дворишту туку, изишао из кафане у двориште и сам се умешао у свађу^—тучу која је била настала између опт. Г. Ј. и његова друштва с једне стране и оштећ. Л. Г. и његова друштва с друге стране; да се у ту тучу умешао на страни оштећ. Л. Г. и пок. Ц. Ј. и да је овај потоњи у тој општој тучи ударио опт. Т. Р. по плећима гвожђем који има облик боксера услед кога ударца је овај посрнуо и пао на колена те у том положају извадио свој овећи перорез и замахујући њиме иза леђа умишљајно, предвиђајући последицу која је наступила, ударио пок. Ц. Ј. у груди, наневши му повреду услед које је наступило крварење и смрт повређенога. Према тако установљеном чињеничном стању за примену посл. одељка § 167. к. з. недостаје један од битних елемената а то је да би опт. био без своје кривице доведен у јаку раздраженост нападом убијенога недостаје тај елеменат зато што је према установљењу Окр. суда и опт. Т. Р. учествовао у тучи, дакле у противправном делању, па се према томе не може сматрати да је без своје кривице био нападнут од стране убијенога и тиме доведен у јаку раздраженост. И напад пок. Ц. Ј. и противнапад опт.Т. Р. саставни су делови опште туче и два противничка табора којима су и они припадали, па се ни за једног учесника туче, дакле ни за опт. Р. Т. не може рећи да је при томе био „без своје кривице". Касациони суд је ревизију држ. тужиоца у том делу уважио, пресуду Окр. суда на темељу § 350. бр. 5. с. кр. п. у погледу квалификације поменутог дела а стим у вези и у погледу одмеравања казне, поништио и оптуженог Т. Р. огласио кривим за злочинство умишљајног лишења живота означено у § 167. од. 1. к. з. пошто се у његовој радњи стичу сва објективна и субјективна критерија тога дела.