Branič

СУДСКА ПРАКСА

249'

Тул<еник признаје да му је означеног дана у аутобусу испао из џепа новчаник у којем је било 35.000 дин., али наводи да му је овај новац повратио тужитељ у присуству поднаредника Б. и то након 10 минута по изласку из аутобуса, којим је шоферирао тужитељ, приметио је, да је новикизгубио у аутобуској станици, када је хтео купити билет и одмах се вратио до аутобуса, али га је срео тужитељ и предао му новац. Саслушани су сведоци Б. М. и Р. Ђ., на које се је тужитељ у доказ својих тврдња позвао, па је сведок Б. изјавио: означеног дана био на дужности као позорник на Шедрвану и око 8.30 часова дошао је аутобус из Ђ. и путници су се искрцали на Шедрвану. Потом је тужитељ, који је са овим аутобусом шоферирао, пошао са аутобусом на пошту да преда пошту и вратио се у 8.45 са аутобусом на Ш. После неколико минута тужитељ је пошао у аутобус унутра где седе путници и нашао тамо новчаник са новцем, који је предао њему без да је новац пребројио. Он — сведок је новац пребројио, и нашао да у њему има 35.000 динара, а сем новаца ништа друго у новчанику није приметио. Након 10 минута појавио се тужени и како је исти изјавио да је новац његов то му га је и предао у присуству Р. Ђ., власника аутобуског предузећа. О овоме известио је начелника срезаШарпл. према наређењу жандармериског потпуковника Н. И., који је био присутан када је тужитељ њему новчаник са новцем предао. Сведок П. Ђ. изјавио је: означсног дана био је у својој канцеларији, која се налази на Ш. и приметио је када је тужитељ дао жанд. поднареднику неки новац. Б. је овај новац донео у његову — сведокову — канцеларију и ту је у присуству његовом и жанд. потпуков. И. новац пребројао. У новчанику сем новаца ништа другог није било. Мало затим појавио се туженик и новац затражио, а поднаредник Б. му је исти предао. На основу исказа ових сведока, којима суд обзиром на њихову сагласност и незаинтересованост поклања потпуну веру, суд сматра доказаним, да је тужитељ по изласку путника из аутобуса у П. и предаје поште призр.пошти, при спремању аутобуса, којим је шоферирао за продужење пута, нашао новчаник са 35.000 динара, и незнајући чији је, пошто у новчанику ништа друго није било сем новаца, исти заједно са новцем предао жанд. поднарбд. Б. М. дежурном позорнику у непосредној близини аутобуске етанице у П., који је овај новац са новчаником предао туженику, пошто се овај јавио као власник новца и новац затражио, а о овоме известио начелника среза шарпланин. према наређењу пс-тпуков. И., који је био присутан приликом предаје новчаника са новцем од стране тужитеља поднареднику Б. Према томе, туженику је у аутобосу, дакле на месту приступачном свету, кспао новчаник са новцем, а да је озај изгубио туженик је приметио тек после извесног времена по изласку из аутобуса, за које се време нозчаник са новцем није налазио у његовој фактичкој власти. Овај новчаник са новцем, као изгубљена туђа ствар нађена је од стране тужитеља у аутобусу, која му ствар као шоферу аутобуса није била поверена на чување, и тужитељ, незнајући коме иста припада, предао ју је најближој подицијској власти — дежурном нареднику иа улици, коме је био, с обзиром на своју службу, у могућности да .је једино и преда, а који је позорник овај новац био дужан предати Среском начелнику, што овај није учинио, већ је новац предао појављеном власнику-туженику, не дајући находнику иикакву награду, а среско начелство у П. само о овоме известио. Како је према томе тужитељ нашао изгубљену ствар и исту предао полицијској власти, то је тиме поступио по §§ 242 и 243 грађ. зак. и овим стекао право на 20% награде од нађене суме која му по § 244 г. з. као находнику припада, те је зато тужбеном захтеву удовољено". По призиву туженика, Окружни суд у П. пресудом од 29. маја 1936. год. Пл. 1, преиначио је пресуду среског суда и тужиоца одбио од тужбеног захтева, са разлога: „Првостепени је суд у својој пресуди на основу резултата расправе и доказивања правилно нашао доказаним: да је тужилац по изласку пугника из аутобуса у П. а по предаји поште призренској пошти при спремању аутобуса којим је шофирао нашао новчаник са 35.000 динара у аутобусу и незнајући чији је, пошто у новчанику ништа друго није било сем новаца, исти заједно са новцем предао жанд. поднареднику Б. М., дежурном позорнику у непосредној близини аутобуске станице у П. који је но-