Branič

СУДСКА ПРАКСА

251

на време одговор на тужбу. Из акта овог предмета види се, да је окр. суд по одржаној усменој расправи на дан 9. априла 1935. год. закључком наложио туженој страни да поднесе одговор на тужбу у року од 4 недеље, рачунајући од 9. априла 1935. год. Међутим тужени је поднео одговор преко поште 10. маја 1935. год. дакле после означеног рока од 4. недеље. Како је тужилац на усменој спорној расправи од 30. децембра 1935. год. предложио да се противу туженика донесе пресуда због пропуштања а наводи тужиоца нису оповргнути доказима који су пред судом, то је окр. суд правилно поступио, када је донео побијану пресуду. Призивни навод под 1. да је тужени имао права да одговори на тужбу чак до дана рочншта а то је 30. децембра 1935. год. када је и предлог за доношење пресуде због пропуштања истакнут те да му је одговор благовремен, неумесан је са разлога, јер се рок за одговор рачуна од дана када му је и наложен без обзира на датум одређеног рочишта и предлога тужиоца да се донесе пресуда због пропуштања. Призивни навод под 2) неумесан је, јер ни једним законским прописом не ставља се у дужност тужилачкој страни, да стави предлог за изрицање пресуде због пропуштања одмах пошто је одговор на тужбу поднет. Напротив тужилачка страна може свој предлог за доношење пресуде због пропуштања да стави на првом наредном рочншту као што је тужилачка страна и учинила а може то учинити и доцније чак до доношења пресуде на основу извиђаја. Призивни навод под 3. да се у погледу пропуштања рока за одговор на тужбу има применити пропис § 209. одељ. II гр. п. п. неумесан је јер је тужена страна дужна да се стриктно придржава одређеног рока за подношење одговора на тужбу који је преклузиван, те према томе истицање призиваоца, да је он поднео одговор на тужбу пре предлога за доношење пресуде због пропуштања али после означеног рока, без икаквог је правног значаја за конкретни случај. Призивни навод под 4. и 5., са изнетих разлога неумесни су. Призивни навод под 6. неумесан је, јер ће суд по § 492. грађ. п. п. донети пресуду због пропуштања и сматра ће се истинито оно што је тужилачка страна навела, у колико ти иаводи нису оповргнути доказима који су већ пред судом. Па како је тужилац у тужби навео, да је са туженим закључио уговор, по коме је тужилац своје непокретио добро плац у величини од 29& кв. метара са зградом, која се налази у Београду у Н. ул. бр. 11 у вредности 45,000.— дин. уступио у својину туженику, а туженик је у накнаду за то примио на себе обавезу да тужиоца пристојно издржава, да му даје стан и огрев и осветљење, да га храни, одева и обува и да му даје сваког месца по 50 днн. за ситне трошкове. Да тужиочевој кћери Види исплати 10.000.— дин. да. плати дуг Пиљар. задрузи у 2.800.— дин. и дуг тужиочев код Пенз. фонда у износу од дин. 300. Међутим тужени своју обавезу није испунио. Према изложеном наводи тужилачке стране нису оповргнути доказима који су пред судом т.ј. ничим није утврђено да је тужени, који иначе признаје уговор и услове у истом предвиђене, са своје стране обавезу према тужиоцу испунио како се и обавезао. Па како тужена страна није поднела ни одговор на тужбу у означеном року то има места примени § 494. гр. п. п." По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом од 4. новембра 1937. год. Рев. 1183, потврдио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Неосноваи је ревизијски навод под I, да је Апелациони суд погрешио, што је својом пресудом одобрио пресуду првог суда, донету због пропуштања јер је призивни суд правилно поступио, када је потврђујући пресуду првог суда, нашао да је тужена страна одговор на тужбу неблаговремно суду поднела. Примени § 209. т. 2. грпп. на конкретан случај нема места, јер је рок за одговор на тужбу преклузиван, а рачуна се од дана када је парничној страни одлука суда саопштена. У конкретном случају рачуна се рок за подношење одговора на тужбу од 9. априла 1935 год., .јер је тога дана туженику првостепени суд закључком наложио да поднесе одговор на тужбу. 2) Неоснован је и ревизијски навод под II, да тужилац није на време тражио пресуду због пропуштања, већ је то тражио тек на рочишту одре-