Branič

ОСНОВИ ИЗЗРШНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА

297

одредити да она није чиста наука". 15 ) Поред тога, вели проф. Живановић: „Као и свака друга наука (и Етика) кривично право треба да изучава своје објекте, кривично-правне установе, не само такве какви с у, већ и такве, какви т р е б а да буду, да научно сазна дакле, не само кривично право, које ј е, (и које сачињава њен материјал), већ и кривично право које треба да б у д е. Ово друго изучавање је потребно зато, што између кривичног права које ј е, и кривичног права које треба да буде, постоји генетичка веза, и нема никаквог разлога за одвајање поменутих изучавања у две засебне науке. Примена у Науци кривичног права изучавања правних установа, таквих какве треба да су може се означити као деонтолошки или (саобразно уобичајеној терминологији) као метод де леге ференда (насупрот изучавању де леге лата, које се по себи разуме као делатност својствена Науци кривичног права). 16 ) Међутим у Науци кривичног права, вели даље проф. Живановић, појавила се је одавнотенденција да се известан део њеног деонтолошког истраживања издвоји у самосталну науку т.зв. Криминалну политику, као што се је слична тенденција појавила и у Науци државног права. Криминална политика (или терапетика) је у ствари састојак Науке кривичног права. 17 ) Из изложеног гледишта проф. Живановића излази: да је погрешна деоба кривичних наука, како то предлаже проф. Киш, јер у ствари и Криминологија коју Киш узима у обзир као чисту Науку (Криминална социологија и Криминална антропологија), је колико чиста Наука толико исто је и примењена Наука, јер она изучава институте кривичног права какви с у а и какви т р е б а да буду. Исто тако и примењена Наука по Кишу, Криминална политика у ствари сачињава у исто време и чисту Науку као и примењену Науку, бар тако излази из појма који је овај писац дао о овој Науци. Наука Извршног кривичног права, наука о извршењу казни и мера безбедности, спада у Науку како чисту у колико се бави изучавањем кривично-правних института (казне и мере безбедности), онакви какви су, а и примењену у колико се бави изучавањем кривично-правних института какви треба да буду (де леге ференда). Према томе Наука извршног кривичног права има се дефинисати, према нама, као наука: која треба да изучава кривичне санкције у опште и то у односу на кривично дело и кривца, као и примену ових санкција (извршење) према својим врстама предвиђених у појединим позитивним законодавствима. Из ове дефиниције излази: да Наука извршног кривичног права треба да има за објекте свога изучавања извршење кривичних санкција у опште, дакле казне и мере безбедности, што значи да она мора да пружи основне појмове казне и мере безбедности и у исто време одреди њихове циљеве. Према томе Наука извршног

15 ) в. Т. Живановић: ор. сК. § 5. VIII. 16 ) в. Живановић: ор. сИ. § 5. 4. 17 ) в. Жпвановић: ор сИ. § 6. I 1. с.