Branič

5298

„Б Р А Н И Ч"

кривичног права има се конструисати на бази уопштавајуће апстракције, дакле по методу систематизације. Из ■овога пак излази: да она треба да има општи део у коме ће се говорити о кривичним санкцијама у опште, и то разуме се у основним цртама, док детаљније излагање има да спада и даље у домен догматике Кривичног права; као и посебни део у коме треба да се говори о извршењу појединих казни и мера безбедности, било националне државе, било пак у осталим др.жавама. Што се тиче историје Науке извршног кривичног права, она је такође формирана, истииа у својим рудиментима, али се иста протеже од првих зачетака историје Науке кривичног права и у исто време дели судбину ове последње. Она нарочито има своје маркантне црте у француској кривично-правној књижевности, те ћемо и ми летимично изложити њену историју у поменутој земљи, из које ће се видети ток идеја кроз које се је кретала Наука извршног права у опште. Као што смо раније видели, тек у XIX веку изучавањем система извршења појединих казни, нарочито лишења слободе, конструисана је наука о извршењу казни. Ова је Наука била везана за Науку кривичног права, мада је тежила да се формира у засебну науку. Систем казни у старом француском праву није био формиран на научној основи и са јасно -одређеним циљевима. У Риму је први пут у почетку XVII века јавила се тежња да се постави рационални систем затвора на бази поправке криваца и то под утицајем филозофије тога времена, која је живо критиковала тадањи казнени систем а нарочито извршење појединих казни. У овом се је правцу нарочито истакао познати писац тога времена Бекарија (В е с с а г 1 а) са својим делом: О кривичним делима и казнама (Т)а\ <МШ е с!е 1а репа) а у Енглеској Бентам (В е п 1 ћ а т). Први творац Науке о казненим системима и извршењу појединих казни био је Енглез Ховар са својим познатим делом: бШе оГ 1ће рпзопз. За време Велике Француске Револуције и Првог Царства покушана је реформа казнених завода под утицајем филозофије XVIII века, али су дела тадањих писаца била пренебрегнута и тако није дошло до жељене реформе. Тек за време Рестаурације почело је у Француској веће интересовање за питање изучавања система казнених завода. Влада тога времена путем Уредбе од 1814. г. створила је код извршења казни лишења слободе систем сличан систему филаделфиском, али услед даљих наступелих политичких догађаја овај систем није у пракси примљен. Рад на питању реформе казнених завода понова је започео тек под новим режимом од 1848. Друга Република, одбацила је све пројекте поднете парламенту по питању реформе казнених завода, и почела да врши реформу казнених завода по своме нахођењу. У томе циљу она је укинула рад у казненим заводима. Озбиљна реформа казнених завода може се рећи тек је предузета за време Треће Републике. Народна скупштина тога доба одређује једну комисију којој ставља у задатак да испита цело питање и у томе циљу изврши анкету како у самој Француској тако исто и у иностранству. Ова комисија је поднела свој