Branič

СУДСКА ПРАКСА

373

у сребру с роком за год. дана, а у року од 15. дана. Ако туженици у поменутом року не издају нову меницу поменута пресуда ће исту заменити. Најзад је тужилац поднео тужбу По 623/36. којом предлаже да суд пресуди да су туженици дужни да му плате 20.000.— дин. на име главног меничног дуга са 12% год. интереса од 6. фебруара 1929. год. до ннплате 1200. дин. на име досуђених трошкова по пресуди овога суда По 3303/34./10. и пресуди Апелационог суда у Беогрнду Пл. 1274/35. којом је потврђена пресуда овог суда, са 6°/о год. интереса од 6. фебруара 1936. год. до наплате и на име свих парничних трошкова 5.000.— дин. с тим да се том пресудом оправдава интабулација одобрена решењем Првост. суда за округ Београдски И. Но 118/Д. Но 4660/28. Туженик даље наводи да пресуда овог суда По 3303/34. претставља меницу и исту замењује, а да она не садржи и осуду, нити обавезу туженика да утужену суму дугује тужиоцу. Како пресудом туженик Ц. није осуђена да изда меницу и као издавалац и као преносилац — индосант, то се она тужена Ц. као трасант—издавалац појављује као сопственик исте, а не тужилац Ц. па према томе нико од туженика није ни у каквој меничној обавези према тужиоцу Ц. Наводи да тужилац неосновано тужи стараоце масе, а не саму масу; да сама меница по себи нема доказе о уговореној камати 12°/о већ да би се могла рачунати само законска камата од 6% али да је и та застарела и најзад истиче своје противтражење у износу од 13.200.— дин. а на име дужне кирије за време од 1. марта 1928. год. до конца септембра 1934. г. Туженик предлаже да се тужилац одбије од тужбених захтева н да плати туженицима парничне трошкове. С обзиром на резултат целокупне расправе и изведене доказе одбране закључком на расправном записнику од 2. октобра 1936. год. чији је резултат приказан на истом расправном записнику, а које је доказе суд оценио по слободиом судијском уверењу у см. § 368. гр. п. п. суд је нашао да је приговор ненадлежности неоснован, а приговор пресуђене ствари основан за део тужбе да су чнњеничкн наводи осталог дела тужбе истинити, главно тужбено тражење доказано и основано, а тужениково противтражење недоказано па је донео пресудукао у диспозитиву, а са следећих разлога. Поднетим изводом из интабулационих књига доказано је да је уговорен годишњи интерес 12°/о. Међутим суд није досудио тај интерес за време до 8. априла 1930. год. налазећи да је интерес за то време застарео према § 928. д. грађ. зак. пошто је застарелост прекинута подношењем предлога за амортизацију тек 8. априла 1933. год. а доцније прекидана подношењем тужбе По 3323/34.. — 26. маја 1934. год. и подношењем ове тужбе 25 априла 1936. год. С тога је суд досудио интерес почев од 8. априла 1930. год. и то 12°/о до 8. фебруара 1934. г. а од тога времена само 8% год. интереса, пошто се од дана времена према уредби о максимирању камата већи интерес приватним лицима не може досудити и ако је уговорен већи интерес, а тужиоца је одбио од тражења интереса за време до 8. априла 1930. год. и од интереса већег од 8% почев од 8. фебруара 1934. год." По призиву тужене стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 23. априла 1937. год. Пл. 1772, потврдио је пресуду Трговачког суда у Београду, са разлога: ,„да је пресуда Трговачког суда у свему правилна И на закону основана са разлога у њој изнетих. Не стоји истакнути навод у призиву под 1) о ненадлежности трг. суда, што је меница у питању изгубила њена менична својства и постала обична грађанска обавеза. Ово не стоји са разлог, што је Трговачки суд правилно применио пропис § 167. трг. зак. и нашао да је актом тражења амортизације менице, на којој тужилац заснива свој тужбени захтев, прекинута застарелост. Првостепени суд је правилно применио и протумачио како горњи пропис, тако и пропис § 945. грађ. зак. јер је логично да тужилац, буДући да је меницу изгубио, није могао подићи тужбу ради остваривања права из исте, пре но што је тражио амортизацију ове менице. Овај акг тражења амортизације несумљиво је прекинуо застарелост и он, као такав, претставља почетак гоњења судом, како се то законом тражи, — те је одлука Трговачког суда у погледу оцене застарелости у свему правилна и на закону основана".