Branič

ВОЈНИ СУДОВИ И РЕХАБИЛИТАЦИЈА

427

4) Најзад да напоменемо да се судска рехабилитација не протеже и на повраћај војничке части (тач. 4 од. 2 § 3. и 2 од. § 29. вкз. и § 270. од. 2 вкп.) тј. она се судским путем не може више повратити ни поново задобити, Војничку част губе само официри и подофицири и то у сваком случају када се осуђују на било времени било трајни губитак часних права а састоји се у губигку на свагда права на службу у војсци и свих права њоме стечених, чина и војних одличја (§ 29. од. 1 и 2 вкз.). Изгубљена војничка част може се једино повратити помиловањем Краљевим и то само лицима осуђеним за политичка кривична дела (§ 276. вкп.). Из изложеног произлази да је поступак за повраћај права и поништај осуде који примењују војни судови не само непотпун већ да не одговара ни савременим принципима кривичног законодавства. Он је непотпун јер искључује у сваком случају улогу како државног тужиоца тако и браниоца као и других лица на претресу, јер војни судови решавају о рехабилитацији само на основи прикупљених списа (§ 274. од. 1 вкп.). Својим одредбама да се може захтевати повраћај права само два пута а ако се после задобијања новом осудом изгубе поновно, више никада (§ 275. вкп.) вкп. у овом погледу у доброј мери ограничава примену установе рехабилитације као једног важног правног и социјалног института. С тога се и намеће потреба да се у реформираном војном кривичном поступку регулише поступак за повраћај права и поништај осуде аналогно §§ 476—485. кп.

искључује молбе за поништај осуде осуђеника-повратника већ, по нашем мишљењу и оних лица којима је већ једанпут поништена осуда. Услов је за добијање поништаја осуде да је молилац први пут осуђен а по овом пропису тј. 3. од. § 90. к. з., мислимо да се не може узети као оправдано, да су и лица, већ једанпут потпуно рехабилитована, ако траже поништај ДРУге осуде, — осуђивана „први пут". Ранија осуда иако поништена има се дакле овде узети у рачун. Овако се има узети нарочито с обзиром на пропис 2. од. § 275. вкп. који наређује да лице, које је већ једанпут добило повраћај права не може их више тражити ако их је новом осудом изгубило. Исто тако дакле и осуђеник чија је осуда поништена не може више молити за потпуну рехабилитацију. И једно и друго решење произлази према томе из одредбе § 275. од. 2. зкп. а друго донекле још и из смисла прописа 3. од. § 90. к. з. Већ то не би усвојили за лица условно осуђена којима је време кушње успешно протекло. Она су по § 68. к. з. рехабилитована тј. имају се сматрати непорочним иако су после нстека кушње правноснажно осуђена, мислимо, да могу тражити како потпуну тако и непотпуну рехабилитацију у колико испуњавају услове законом предвиђене.