Branič

СУДСКА ПРАКСА

525

који може да послужи као школски пример важности тестамента пре и после обзнане. Најзад не може се изводити одбијање наслеђа нити воља да се наслеђе не прими, околношћу што је тужени М. Н. дао одобрење својој жени за деобу наслеђа као законској наследници, и ако је знао за садржину тестамента јер се он о тестаменту до обзнане није изјашњавао а са друге стране према члану 81. и 82. Неспорних правила за примање и одбијање наслеђа предвиђена је специјална процедура којом су наследници заштићени. У осталом основно је правило предвиђено у § 22. грађ. зак. према коме стоји на вољу сваком своје право употребити или не употребити, па и овде туженом М. Н. стајало је на вољу наслеђе примити или не примити а он је ову вољу манифестовао пред судијом приликом изјашњења о тестаменту и том приликом изјавио је да се наслеђа по тестаменту прима. С тога сматрамо да је неправилна одлука Касационог суда по којој је наведена околност довољна за одбијање наслеђа и да према томе тестаменат производи своје дејство у оваквим случајевима у корист и на штету интересованих лица и пре обзнане.

СУДСКАПРАКСА Одузимањем цепанице испале из вагона на железничкој станици, ако се сопственик дрва након испоруке од стране железнице одрекао тражења накнаде штете, у намери да њеним присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, нема дела из § 316. бр. 4. к. з. Оделење Б. Београдског Касационог суда у Н. Саду донело је ово решење: Касациони суд ревизију државног тужиоца одбацује, а са ових разлога: Противу пресуде Окружног суда државни тужилац је уложио ревизију 1) због повреде формалног закона из § 336. бр. 6. к. п. јер да постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима и исказивањима пред судом и онога што је утврђено у записнику главног претреса. У разлозима пресуде наводи се, да је сведок П. В. видео то, када је оптужени носио једну цепаницу, а није видео, да је исту изнео из вагона. Напротив записником главног претреса утврђено је, и то да је овај сведок први видео да се у једном затвореном вагону налази једна цепаница, који се иначе не употребљава за пренос дрва, да је кратко време иза тога видео оптуженога како носи једну цепаницу а да се она цепаница у затвореном односно покривеном вагону после тога није више налазила на свом ранијем месту. Из овога жалилац изводи да се логички може само то закључити, да је оптуженик однео цепаницу из поменутог покривеног вагона, а не да је исту нашао између шина, како то првостепени суд у разлозима своје пресуде установљава као чињеницу поклањајући у томе погледу пуну веру исказу оптуженика. Из исказа сведока Г. мора се основано претпоставити да је украђена цепаница одузета прво из отвореног вагона, пренета у затворен односно у покривен вагон, да би се у згодном моменту однела одатле. Према томе одпада закључак првостепеног суда, да је поменута цепаница била напуштена ствар, те да за то нема кривичног дела крађе, јер У предметном случају недостаје битни елеменат: туђа покретна ствар. Узевши у оцену ове наводе Касациони суд је нашао да наведена повреда формалног закона не постоји, па је ревизија неоснована. Јер државни тужилац не оснива своју ревизију на чињеницама, које је без повреде формалног закона установио Окружни суд и које су једино меродавне, већ на против испитује судску оцену продуцираних доказа изводи нове чињенице и нове закључке а што према §§ 274., 335., 337. к.з. не може бити предмет ревизије.