Branič

СУДСКА ПРАКСА

527

Извршење принудном управом се не моше водити на непокретној имовини земљорадника заштићеној § 471. т. 4. а. Грађ. суд. пост. (Закључак Београдског Апелационог суда Пл. 1119/38. од 20. јула 1938. г.). Поверилац Д. Н. тражио је код Окружног суда у Смедереву дозволу извршења принудном управом целокупног непокретног имања дужника В. Т. из У. ради наплате своје новчане тражбине од 18.000 дин. У самом предлогу је навео да је дужник земљорадник. Окружни суд закључком Р-420/38. од 26. маја 1938. год. дозволио је принудну управу, али је, позивајући се на чл. 8. У. ип. и § 471. г.с.п. наредио Среском суду као извршном да претходно „издвоји из дужниковог имања онолико колико је потребно да извршеник његовом обрадом исхрањује себе, породицу и стоку, а само остатак непокретности преда принудном управитељу". Дужник је на овај закључак изјавио рекурс. У рекурсу је навео да заштита из § 471. г. с. п. обухвата сва својинска права (§ 216. грађ. зак.), а не само право голе својине. Друкчије схваћена заштита би била илузорна. Земљорадник би трајно могао да буде лишен уживања законског минимума, а извршеник у конкретном случају с обзиром на број пореских глава у својој кући, нема у опште онолико земље колико у заштићени минимум улази. Апелациони суд у Београду својим закључком Пл. 1119/38. од 20. јула 1938. г. уважио је рекурс и поништио првостепени закључак са ових разлога: „Прописом чл. 8. уип. што је и први суд правилно нашао, остављене су и даље у важности одредбе § 471. Грађ. суд. пост. у погледу извршења на непокретностима. Према томе, минимум земљорадничког поседа, заштићен прописом § 471. Грађ. суд. пост. искључен је од извршења, те се ради наплате новчане тражбине може против земљорадника дозволити извршење само у колико није у питању онај заштићени минимум. Стога је први суд погрешио, када је у овом случају нападнутим закључком дозволио предложено извршење принудном управом на означеној непокретности извршеника Т., изузимајући од извршења само онолико земљишта колико је извршенику Т. потребно да његовом обрадом исхрањује себе, своју породицу и стоку, а коју би количину земљишта имао да одреди извршни суд. Таква је одлука погрешна због тога, што је прописом § 471. Грађ. суд. пост. опредељен минимум који се штити земљораднику и тај минимум је по чл. 8. у. и. п. искључен од извршења, те суд, који је позван да по службеној дужности води рачуна о имозини искљученој од извршења, није могао у овом случају ван ових прописа ограничити извршење, већ је био дужан извидети износ заштићеног минимума с обзиром на број пореских глава у кућној заједници извршеника Т., па потом оценити да ли су непокретности за које се предлаже принудна управа, искључене од извршења и према стању ствари и одлуку донети". Напомена: Апелациони суд своје гледиште заснива у првом реду на пропису чл. 8. у.и.п. који гласи: „Док се не донесе заједнички закон о заштити минимума земљорадничког поседа, остају на снази у погледу извршења на непокретнинама прописи § 471. тач. 4. а. законика о поступку судском у грађанским парницама за Србију од 20. фебруара 1865. године". — Могућа су два тумачења чл. 8. у.и.п.: 1) Прво би тумачење било: § 471. т. 4. а. гр. суд. пост. важи за све врсте извршења на непокретној имовини (принудно заложно право, принудна управа, принудна јавна продаја), јер чл. 8. у.и.п. говори о даљем важењу § 471. г. с. п. у погледу извршења на непокретној имовини, што би се могло схватити као „свих врста извршења на непокретној имовини" јер закон не прави разлику. На овом гледишту као да стоји и Б. А. Суд у цитираној одлуци. 2) Друго би тумачење било: § 471. тач. 4. а. гр. с. п. забрањивао је попис и продају земљорадничког минимума. О осталим врстама извршења на иепокретној имовини он не говори ништа. Уводни закон за ип. задржао је § 471. г.с.п. у колико се односи на непокретности у оном обиму у коме је до сада важио, а то је у погледу јавне продаје. У погледу осталих средстава извршења на непокретној имовини мора се ценити да ли се иста противе циљу и духу овога прописа, јер ако се противе, њихово извршење неби се могло дозволити, пошто би оно потирало дејство § 471. г.с.п. за које је законодавац хтео да и даље траје. Законодавац у § 471. г.с.п. о тим осталим средствима извршења на непо-