Branič

552

,Б Р А Н И Ч"

успеха. Постоји земљиште на коме се намерава подићи будућа Палата правде, постоји извесна сагласност између државе и градског поглаварства у Београду о процентуалном учествовању у изградњи ове палате, постоји и један кредит од 30,000.000.— динара намењен овоме циљу, али тај кредиг ће се остваривати путем државног буџета тек почев од 1939. године са по 5,000.000.— динара годишње. Пројекти и планови нису израђени, није израђена ни идејна скица те будуће грађевине, нису извршене нужне експропријације на самом терену, а у овоме моменту Министарство правде располаже само са једном сумом од 3,000.000.— динара и то са извесним огра,ничењем. Што је најважније, ова 3,000.000.— динара потичу из куповине и продаје баш овога бановинскога имања на коме се налази Окружни суд за округ београдски у коме ми данас држимо скупштину. То је имање бановина продала а Народна банка га је купила и оно ће већ у пролеће идуће године да се поруши. И тако уместо Палате правде ми ћемо до године имати разрушену једину судску зграду у Београду, и наш уважени домаћин и љубазни господин Јанко Јовановић претседник овога суда, заједно сз свима судијама и особљем, актима и фасцикулама, мораће да лута по Београду и да тражи погодну зграду за смештај овога суда, а исто тако и за смештај Среског суда за срез врачарски. Морам ипак нагласити да Г. Министар правде показује врло велико интересовање за питање подизања Палате правде у Београду. Он у томе погледу наилази на велике тешкоће и приправан је, према његовим више пута поновљеним изјавама, да истраје у савлађивању тешкоћа и да се ово питање, које је од веома великог значаја и за Београд и за судство у Београду, најзад повољно реши. О раду и пословању Адвокатске коморе и свих њених форума имате извештај штампан у Браничу за октобар 1938. год. Ми тај извештај, према уобичајеној пракси, данас нећемо читати, јер је сваки члан Коморе Б р а н и ч благовремено примио и имао могућности да проучи и извештај Одбора комора и извештај Дисциплинског већа, а исто тако и извештај благајнички о финансијском кретању и буџетирању комориног рада. Али, није само тај извештај довољан да би се могао донети правилан закључак о целокупном пословању и раду наше Коморе. Треба тај извештај допунити и са извештајем Савеза адвокатских комора са његове скупштине одржане 29. маја 1938. год у Дубровнику, који је штампан у Браничу за јуни 1938. год. Исто тако тај извештај треба допунити и са извештајем о раду Међународног савеза адвоката, чији је Конгрес ове године одржан у Будимпешти између 8. и 11. септембра т. г., који је штампан у Браничу за октобар 1938. год. Када се сви ти извештаји узму у обзир, тек се онда може добити права слика о укупном пословању Одбора коморе, о правцу и смерницима тога пословања, и најзад, о његовој вредности за изграђивање професије, професионалног морала и слободе, независности и аутономије нашега реда. Када се сви ти извештаји узму у обзир онда се може констатоватн следеће: а) сагласност и колегијалност у обављању послова и дужности које су поверене избраним претставницима у свима форумима наше Адвокатске коморе. Сматрам за своју дужност да то нагласим, а осећам и част и задовољство што то могу јавно да потврдим. У овоме моменту ред је да у име Коморе, коју по закону престављам, изјавим захвалност нашим колегама којима је истекао мандат по ранијем избору у Дисциплинском већу вишем и нижем, као и у Заступништву коморе. Они су своју дужност вршили по своме уверењу, савесно и истрајно и тиме дали пример како се има вршити јавна служба у кругу аутономије нашега реда, ма да она претставља један напоран посао, који често одузима много драгоценог времена; б) солидарност у раду свих Комора у нашој држави која се изражава на скупштинама Савеза адвокатских комора Краљевине Југославије. Та солидарност никада и ни по једном питању није била помућена нити је била доведена у питање. Ово је нарочито важно истаћи с обзиром на чињеницу да се је наш Савез бавио веома великим бројем различитих питања и да је по свима њима доносио једногласно решење. Довољно је само прегледати резолуције са овогодишње скупштине у Дубровнику којих има 17