Branič

„Б Р А Н И Ч"

важнијих и најсолиднијих сарадника на праву и правној науци у опште. До 1903. год., када је пок. Добра примио уређивање „Бранича", овај наш часопис није најуредније излазио. Од његовог уређивања „Бранич" излази редовно сваког месеца, врло лепо технички опремљен у свескама од најмање три табака, све до краја 1906. год., када престаје излазити, препуштајући научну и практичну обраду права и правних наука новом часопису „Архиву за правне и друштвене науке", органу Београдског правног факултета, у коме ће од тада сарађивати сви они сарадници са којима се је „Бранич" поносио. Под уредништвом пок. Добре, „Бранич" долази до свога најпунијег и најсјајнијег изражаја. Установљава се, поред редовног материјала престављеног у читавим студијама из права и правних наука, и посебно објављивање систематски сређених одлука Касационог суда, које се данас налазе у свакој боље уређеној библиотеци, као у то време једини овакав рад. Те одлуке чиниле су неоцењиве услуге правницима и од њих почиње научно да се гаји код нас јуриспруденција, која ће доцније добити сјајне претставнике код теоретичара и практичара правника. Такође, у особеном додатку, објављују се и значајна дела страних правника у нашем преводу, као Немачко казнено право — посебни део од Др. Алберта Бернера, и друга. У овоме периоду великог просперитета нашег часописа, срећемо се са студијама, чланцима, оценама и приказима и белешкама најкрупнијих наших правника. Тако видимо радове у том периоду г. г. Живојина Перића, Др. Драгољуба Аранђеловића, Др. Чеде Марковића, Марка Стојановића, Богољуба Вучићевића, Милана Драговића, Михаила Јовановића, Др. Душана Суботића, Др. Андре Живковића, М. М. Милићевића, Андре Шушкаловића, Богдана Јакшића, Душана Р. Трифунца, Живка Тадића, Илије Шуменковића, Милана Доронтића, Мил. Лазаревића, Мил. Константиновића, Николе Станаревића, Др. Томе Живановића, Чеде Костића, Александра Мијовића, Др. Лазара Марковића, Др. Александра Митровића, Гојка Никетића, Драг. С. Илића, Јована Лончарића, Јована Мандила и многих других. Стари сарадници такође активно учествују у „Браничу", а међу њима срећемо г. г. Др. Миленка Веснића, Слободана Јовановића, Др. Чедомира Митровића, Др. Божидара Марковића, Андру Ђорђевића, Спасоја Радојичића, Ђоку Карајовановића, Драгића Павловића, Боривоја Л. Поповића, Фридриха Попса, Рафајла Финца, Ђорђа Чохаџића, Марка Трифковића, Др. Михаила Полићевића, Др. Косту Куманудиа, Др. Војислава Маринковића и многе друге. ,Бранич" излази укусно опремљен у великој осмини у 1903. год. на око 600 страна, у 1904. год. на око 800 страна, а у 1905. и 1906. год. са преко 1000 страна, уз посебна издања јуриспруденције Касационог суда и чувених дела страних аутора. Да би се добила ма и најповршнија престава о овоме златном добу „Бранича" под уредништвом пок. Добре нека нам је допуштено да наведемо у кратком изводу преглед расправа и чланака од 1903. до 1906. год. под уредништвом пок. Добре. У 1903. год.: расправе и чланци: Законско заложно право даваоца под кирију и под закуп од Драг. Аранђеловића, За-