Branič

ПОСВЕТА | ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. ПЕТКОВИЋУ

диним подручјима. Сарађујући при истом делу упознао се са обичајним правом кодифицираним у Богишићевом Општем имовинском закону, важећим на подручју Апел. суда у Подгорици, Вербецијевим мађарским приватним правом, важећим у Једном делу Апел. суда у Новом Саду те Међилисом у подр. Апел. суда у Сарајеву, а да и не говоримо о Аустријском грађ. закону, који вреди на територијама Загреба, Љубљане, Сплита и Н. Сада. Уз то познавао је и друге грађ. законе разних држава, а нарочито и пројект грађ. закона за Чехословачку, као и све спо редне законе и уредбе, који су у међувремену донешени код нас из области јав. и прив. права, а од којих су некоЈи из основа изменили поједине одредбе важећег код нас грађ. законодавства. Морамо да још споменемо, да је њему као члану зак. савета односно комисије за изградњу грађ. законика достављан пројект сешког закона из области јавног и приватног права нс само зоог обавештења, већ и због проучавања. То је све било после рата у Југославији. Пре рата он је такођер као члан и претседник удружења јавних правозаступника био активан. Упутио је и образложио је претставку 1909. године Министарству правде због достављања зак. пројеката удружењу на проучавање, а 1910. год. да се осигура законом накнада штете за стране државе, за оне који буду лишени слободе. 1913. год. након турског рата радио је у име Удружења за пројект закона о ликвидацији мораторног стања. Исто тако и после светског рата спремило је 1920. год. Удружење коме је он био претседник пројект закона о ликвидацији морат. стања. Из наше средине нестао је правник и адвокат, један од ретких, који је могао давати правне савете и мишљења по сваком прив. правном спору за свако грађ. правно подручје. Др. Видан О. Благојевић: Пок. Добривоје-Добра С. Петковић као уредник „Б р а н и ч а" и правни писац Велики део своје многоструке активности пок. Добра С. Петковић посветио је „Б р а н и ч у", првобитно органу Удружења јавних правозаступника за Краљевину Србију, затим и за Црну Гору и најзад органу Београдске адвокатске коморе, било као сарадник или као уредник. Пок. Добра знао је врло добро да адвокати, као људи позвати да се баве практично правом, морају бити упознати и са правном теоријом као и што морају право и правне науке научно обрађивати. То је разлог што се срећемо са написима великог броја адвоката по разним часописима и дневним листовима, па то је разлог што је и пок. Добра свој'у активност у овом правцу упутио. Његова солидна теориска спрема налазила је снажног израза у многобројним актовима које је упућивао судовима. Они се одликују дубоким и свестраним познавањем односног правног питања у вези са критички утврђеним чињеничним стањем. Те особине савесног правника и адвоката, пок. Добра пренео је и на свој научни рад у коме његово име преставља једног од нај-