Branič

СУДСКА ПРАКСА

пресудом избраног суда, то је, као главни умешач у истом спору, тражила пресуду: да је она на основу удовичког уживања имала право да са земље „Луг* у своју корист употреби и утрогпи петнаест храстових дрвета и другу белу шуму која се налазу на истој земљи, Осим тога, тражила је, да има право да скине један део црепа са колебе и да млекар, као саставни део употреби ван земље. Тужени Душан празнао је тужиљи у целости тужбеии захтев док је тужени Милован оспорио обим удовичког уживања тужиљиног, наводећи, да она није могла да сече шуму за другу употребу осим за лични огрев, док је међутим она секла шуму ради продаје. Срески суд у Богатићу пресудом од 26-Ш-19о7 г. Пбр. 212/36 досудио Је тужиљи право да са земље ,Луг° у своју корист употреби храстова дрвета и осталу белу шуму а одбио од тражења да има право да скине део црепа са колебе са ових разлога: Како у Закону а специјално у пронисима §§ 412, 416, 414 и 415. грађ. зак. нема изричног ограничења о томе, колики је обим удовичког ужитка, те се по вахоћењу суда има узети, да и удовица, уживајући имање мужевљево,^ не може да наруши главну ствар, но плодове земље може да прибира и у своју корист троши. Како је и шума на земљи плод исте и у односу на земљу споредна ствар то суд налази, да је тужиља Савка могла да употреби и утроши шуму са земље, коју ужива по праву свог удовичког ужитка, без обзира дали ће то чинити она или ко други за њен рачун и без обзира на који начин она то чини тј. да ли она то сече за огрев или за продају, да би подмирила какве друге своје потребе, које јој евентуални приходи земље, коју ужива, не могу подмирити у довољној мерн. У погледу пак скидања црепа са колебе и одношења млекара на друго место, суд налази, да такав поступак тужиље не може бити диспозиција никаквог удовичког ужитка, већ је нарушавање саме ствари, дате јој ради удовичког уживања. Окружни суд у Шапцу, као призивни, преиначио је пресуду Среског суда и својом пресудом од 25-Х1-1938 г. Пл. 568/37 одбио тужиљу од тражења да јој се призна право удовичког уживања на исеченој шуми са земље „Луг" и да је она имала право, да та дрвета у своју корист употреби и утроши. По нахођењу Окружног суда, обим удовичхог уживања има се ценити по §§ 374—383 грађ. зак., који говоре о службености уживања уопште, јер је и удовички ужитак службеност — 371. гр. зак. По овим законским прописима уживалац не сме суштину ствари нарушавати, нити њену вредност умањити и мора је, по престанку уживања, предати у онаквом стању, у каквом ју је и примио, а има право да ужива приходе са исте, и обичне и ванредне. Према томе, уживање овога прихода има се ценити по природи предмета уживања — § 343. гр. зак. Ако је предмет уживања шума, уживалац има право да сече дрва ради подмирења обичних потреба за огрев и грађу а нема права да целу шуму исече ради продаје или да поклони трећем лицу, јер би тиме променио суштнну ствари и умањио њену вредност, пошто је у већини случајева вредност шуме већа од вредности самог земљишта — § 369. грађ. зак. Ако је пак предмет уживања њива, уживалац има право да је обрађује и плодове, односно приходе са ње збира а нема права да сече дрвећа са исте, нарочито оно, које пе би могло да се подмири т.|. да понова избије из пања, као што је случај са храстовима, јер у таквом случају не би могао да њиву преда сопственику у оном стању, у коме је примио. Из поднете пресуде избраног суда види се, да је тужиљи на уживање дата земља зв. „Луг", дакле ораница а не шума. Према томе, она нема права да сече дрвеће, које се на њој налази. јер дрвеће није плод, како то срески суд погрешно узима, већ припадак — §§ 185. и 187. грађ. зак. Она би једино имала право да то дрвеће окресава и употребљава а не да га сасеца до корена. Тврђење тужиље, да она има право да сече шуму по пресуда избраног суда зато, шго је у истој речено, да шума „остаје деобарима свакоме на своме делу добивене земље" неумесно је, јер она^ није деобар, те јој то право није припало. Касациони суд није уважио ревнзију тужилачке стране, већ је потврдио пресуду призивног суда. Пресуда II грађ. већа Касационог с.уда од 22-ХМ938 г. Рев. 2120/38. Тих. М. Ивановић, секретар Касац. суда у Београду-