Branič

КРИТИКА ПРЕДОСНОВЕ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА 321

Да би се избегла свака сумша и несигурност при томе утврђивању, Предоснова је требала да усвоји златну и валоризациону клаузулу, што је практично скоро исто. Она то није усвојила вероватно због тога што је њене творце збунио Правилник за регулисање промета са девизама и валугама, по коме је забрањено закључивање послова у страним платежним средствима као и у ефективном злату, без одобрења Народне банке. А политика Народне банке у том правцу настојава прво да страна платежна средства резервише за државне потребе, па онда за исплату сировина и набавка из неклириншких земаља. Практично одобрења за закључење уговора у страним платежним средствима не могу се добити. Уопште цела одредба § 977 даје утисак као да је стилизована у кекој банци. У место § 978 могла се додати само једна реченица предходном параграфу, јер је овакав какав је само мало проширење предходног. И то проширење у погледу новца којим треба вратити дуг, ако више није у оптицају новац када је зајам био закључен. Остало све налази се у предходном параграфу. Код овога прописа Предоснове требало је унети валоризациону клаузулу. Зашто је Предоснова одбацила златну клаузулу? Вероватно из чисто монетарних разлога из којих и Правилник о промету девизама и валутама. Међутим варају се монетаристи који сматрају да ће тим путом ојачати нашу монетарну ситуацију. А преко ње да ће учинити корист општој народној привреди. Јер би златна клаузула била један важан пострекач за закључење дугорочних зајмова, и за прилив страног капитала у земљу. Противници златне клаузуле виде само једну страну овога питања: да ће она потиснути употребу домаће валуте, и да би послован свет прешао на златно плаћање. Ова бојазан потиче, као шго смо рекли делом од једностраног гледања на ствари, а најзише из незнања. Овде треба одмах направити потребну разлику: између клаузуле плаћања у ефективном злату, и вредносне златне клаузуле. Док би ова прва заиста у извесној мери потиснула употребу националне валуте, друга би је напротив проширила. У толико више у колико би курс националне валуте према злату био слабији. Зато би баш било препоручиво да се у Предоснову унесе вредносна златна клаузула. То би било корисно и са гледишта сигурности правних послова, и у интересу и привредном, а и у монетарном интересу. Разлику између златне и вредносне клаузуле не прави ни Правилник о промету са девизама и валутама, као што ту разлику не праве ни још неки писци противници златне клаузуле. Док је ову разлику потпуно прецизно повукао проф. Билимовић у своме чланку Валоризационе клаузуле Н. благостање бр. 23. т. г. Да би оно што се враћа по унутрашњој вредности било једнако са оннм што је било дато, треба неко прецизније законско мерило за ту једнакост давања и враћања. А то мерило Предоснови недостаје. И ако § 977 на први поглед изгледа доста упрошћен у пракси би правио неизбежне тешкоће, стога га треба из основа изменити и прилагодити потребама савременог правног саобраћаја.