Branič

394

„Б Р А Н И Ч"

ВБЛЕШКБ Скупштина Удружења судија Краљевнне Југославије. На дан 18. јуна 1939. год. одржана је редовна годишња Скупштина Удружења судија Краљевине Југославије под председништвом г. Русомира Јанковића, претседника Удружења. Као што се је очекивало, Скупштина је врло добро била посећена и врло бурно протекла. Судије су у главном изразиле своје негодовање против начина напредовања и постављања на више положаје, а подигли су свој глас зато што се не доноси модерни Закон о судијама и што им се материјални положај не побољшава. Како је стара управа дала оставку приступило се бирању нове управе. Постојале су две листе и два предлога за резолуцију. Према извештају Политике од 20. јуна 1939. год. већину је добила следећа листа: Управни одбор: претседник г. Војислав Паљић, касациони судија из Београда; први потпретседник г. Др. Андреј Долинар, апелациони судија Љубљана; други потпретседник г. Др. Феликс Пољанић, окружни судија из Сарајева; секретар г. Ђура Остојић, окружни судија из Београда; заменик г. Драгиша Весић, окружни судија из Београда; благајник г. Александар Пеливановић, старешина среског суда из Београда. Одборници: г. Др. Адам Лазаревић, окружни судија из Београда; г. Др. Доброшек 1осип, окружни судија из Београда; г. Стеван Ђурић, претседник окружног суда из Скопља; г. Др. Милован Кнежевић, окружни судија из Новог Сада; г. Крсто Мандић, претседник окружног суда из Подгорице; г. Др. Страхиња Суботић, окружни судија из Суботице; г. Родољуб Конић, окружни судија из Београда; г. Живадин Томић, старешина среског суда из Београда; г. Милутин Ристић, судија трговачког суда из Београда; г. Драгослав Бабић, апелациони судија из Београда. Надзорни одбор: г. Др. Чеда Марјановић, апелациони судија из Београда, г. Јован Коштуница, окружни судија из Новог Сада, г. Чеда Стефановић, окружни судија из Београда, г. Божидар Ђорђевић, окружни судија из Суботице и г. Др. Светозар Калуђерчић, срески судија из Сарајева. Претставници ове листе предложили су следећу резолуцију: „Скупштина Удружења судија Краљевине Југославије на својој шестој годишњој скупштини, саслушавши извештаје Управе о данашњем раду и после дискусије у којој су узели учешће многи чланови из свих крајева, констатујући да многим оправданим захтевима судија и судства није удовољено, донела је следећу резолуцију: Да је данас хитна потреба и државе и народа: 1) да се донесе што пре закон о судијама и државним тужиоцима, и то такав, који ће судију учинити потпуно независним морално и материјално, а жени у правосудској струци омогућити напредовање. Да се до доношења тога закона најенергичније захтева од Краљевске владе, да донесе Уредбу о додатку судијама који је раније постојао, као и то да се одмах енергично настане код господина Министра правде и изборног тела, да се убудуће постављају за претседнике судова и судије виших судова само они са најбољим судијским квалификацијама, а по могућству по рангу најстарији; 2) да се изврши наређење Устава и држави и народу да један Касациони суд за целу земљу; 3) да се у интересу угледа правосуђа подигну пристојне судске зграде и судски затвори; 4) да се такође у интересу доброг судства реши и оправда тражење судско-административног особља, на тај начин што ће се оно пристојно материјално обезбедити за свој напоран рад; Ова се резолуција има доставити Краљевским Намесницима, преко нарочитог изасланика а затим Претседнику Краљевске владе, претседницима Сената и Народне скупштине, Министру правде као и јавности путем штампе". Друга листа, чији преставници сматрају да је добила већину, гласи: ђ ого ,? ав Алексић из Пријепоља, Др. Страхиња Суботић из Субоце, оурђе Тутунџијевић из Светог Николе, Благоје Стојановић из Београда, ћранко Добричанин из Панчева, Радомир Саичић из Крушевца, Весе-