Branič

БЕЛЕШКЕ

397

Будуће Друштво народа. предавач је замислио као организацију. сличну брганизацији појединачних народких друштвених заједница, које постоје организоване као једна немнновност и штите моћним сретствима угроженог појединца и правни поредак дотичне заједнице. Зашто се Друштво народа ке б.н могло организовати по истом начелу? Када опстанак и слободни развој државе гарантују поједкнцу нутем поделе власти на законодавну, судску и извршну, онда, зашто се и будуће Друштво народа не .би могло организовати по истом начелу са. заједничком влашћу законодавном, судском и извршном, које би функционисале у циљу одржавања мнра. Међународна законодавна власт произилазила би из једног светског Устава, који би прихватиде све државе учлашене у Друштво народа преко свога органа —Међународног Сената, који би доносио разне законике ради примене у односима појединих држава према Друштву народа. Међународна судска- власт већ ностоји. Она је претстављена Међународним сталним судом у Хагу, чнја би се надлежност имала само проширити. Међунаоодна извршна власт манифестовала би се преко Међународне полицнје, састаиљене из припадника свих држава — чланица Друштва народа и стављала би-се у покрет сваки пут када бн требало извршити какву одлуку Међун-ародне судске власти. Да нрактично илуструје фуккционисање ове међународне извршне власти, г. Демон замислио је извршну наплату какве новчаие накнаде • од осуђене дражве у корист оштећене и хватање једног крнвца који својим радом ремети међународни мир. У првом случају, ако осуђена држава без принуде не плати отштету, ступиће у дејство Међународна полиција која ће упасти у осуђену земљу, узети управу над железницама, порезима и другим приходима и остати у осуђеној земљи све док Ие наплатН Целбкуп-" ни износ означен извршном пресудом. Наплаћена сума предаће се Друштву народа, које ће исту исплатити оштећеној држави. У другом случају, тражиће се издавање осуђеног кривца од државе у којој се налази, што ако ова не учини, приступиће се путем Међународне полиције хватању осуђеног кривца. Правилно функционисање међународне полиције условљено је општим разоружањем. Државе — чланице Друштва народа, не би имале наоружану војску, нк сретства за фабрикацију оружја и муниције, већ би имале само слабо наоружане одреде за одржавање унутрашњег реда. 1едина оружана снага била би Међународна полиција. Строгом и непристрасном контролом водио би се надзор над наоружањем поједнних држава, па би сваки прекршај међународне обавезе у погледу разоружања, повлачио веома строге међународно-правне санкције, Предавач верује, да се оваква организација Друштва народа може са мало добре воље остварити, јер она мкого мање кошта и новаца и напора од безобзирног утркивања у наоружању. Док овако замишљено Друштво народа води миру, дотле безобзирно наоружање води рату. Да илуструје страхоте модерног рата, г. Демон, цитирајући једно интересантно пророчко мишљење маршала Фоша и великог проналазача Бранли-а у погледу рушилачког генија модерног човека, приказао је слушаоцима у свој грозоти дејство неколика најновија хемиска проналаска, који на великим просторима убијају све живе створове без обзира на предохране и друга заштитна сретства. Нови рат значио би прави помор не толико ратника, колико осталог становништва и уништио би све културне тековине човечанства. Под страховитим дејством нових проналазака, модерно човечанство би доживело потпун слом, што треба најенергичније спречити. Једно овако замишљено Друштво народа, ма колико било несавршено, боље је од најсавршенијег наоружања и рата. Зато овој замисли о Друштву народа треба прићи искрено и одано, како би његово функционисање могло да се усаврши на добро свих држава и свих појединаца. Предавање г. Демона оставило је најдубљи утисак на присутне, који су га искрено поздравили као весника новога доба, поборника мира и борца за бољу судбину целог човечанства у данима када се оно налази на великој прекретници. У узбуђеним духовима, забринутим појединцима за сутрашњицу њихову, њихових породица и њихових држава, излагања г. Демона произвела су олакшање и стишавање, јер ствар мира кије још пропала