Branič

416

„Б Р А Н И Ч*

путем. Ту се закон управља протиа куплерске спреге, која тек омогућава ширење блуда и која је обично расадник криминалитета и као таква стално угрожава људско друштво у његовим материјалним добрима 10 ). У § 282 предвиђене су само квалификоване форме подвођења описатог у § 280 11 ), И као што § 316 к. з. још једанпут не описује крађу (пошто је она описана у § 314) тако и § 2Ј2 тач. 1 и 2 још једанпут не описује подвођење, него само вели: „ко подведе". У тач. 3 истог §-а предвиђена је специјална форма подвођења, т. зв. „унутрашња трговина белим робљем". У § 282 ради се о посредништву највећег капацитета о коме смо горе такође говорили: ради се о квалификованом оиасном иосреднику за ширење блуда у размерама много већим него у случајевима § 280, зато је оправдана квалификована (пооштрена) казна. Иначе, у суштини и у § 280 и у § 282 ради се о истим делима, истом заштитном објекту: заштити јавног морала, и истом законодавном циљу: забрани ширења проституције. И пошто нити § 280 нити § 282 нигде не помињу моралност особе, то се никако не може узети да § 282 има у том погледу неке услове, следствено да овде објекат дела не може бити професионална проститутка. Ако би закон имао у виду ма у ком погледу моралност особе, онда би то изречно навео као што чине законодавства која узимају у обзир моралност особе. Према томе, и из граматичког тумачења закона излази да моралност подведене особе из § 282 за инкриминацију (постојање) дела не долази у обзир. Та моралност може имати утицаја на величину казне. И пошто се законодавац у конструкцији дела држи индиферентно ирема моралности особе, то ће подаођење непорочне особе или искоришћење њене лакомислености и тешког положаја, представљати већу штету, а ова пак биће отежавајућа околност. Напослетку можемо се послужити и § 283 к. з. И по г. Чубинском објекат дела из § 283 може бити и професионална проститутка. Не видимо никакве разлике у природи дела из тач. 3 и оног из 283, сем те да се у првом случају ради о унутрашњој, у другом о спољној трговини „белим робљем". У другом случају ради се о сузбијању међународне трговине белим робљем. Ова „ужасна и срамна трговина људским месом", коју воде обично професионалци трговци са необично великом препреденошћу, са врло великим капиталом и добрим везама 12 ), казни се теже са разлога веће опасности кривца. Дакле, ради се о разлици у тежини, а не природи дела. Па кад налазимо да професионална проститутка може бчти објекат дела из § 283, не видимо разлог зашто не може бити објекат дела из тач. 3 § 282. Наше излагање можемо закључита са следећим: Прописи §§ 280—283 чини једну целину и имају за циљ сузбијање проституције. Битну опасиост од проетитуције законодавац не види у моралном кварењу лица која се наводе на проституцију, него у

10 ) Егп&Игаичеп: ор. сИ. 5. 188—189. 1! ) Тако и Чубинска, Жавшовић и Долеинц у цит. делима. 12 ) Ог. К. НаШ%\ Бег МасЗсћепћапсЈе!, 2. 20. 8. 512.