Branič

СУДСКА ПРАКСА

431

теријалне услове прописује само ст. 2 § 12 пом. зак. који са § 69 чини једну целину у горе наведеном смислу. Заинтересовани нема 10 година непрекидне службе и ваљане служитељске службе на раду у истој струци те и није испунио законске услове, те и оспорено решење није на закону донето". Као што се види из разлога Државног Савета, ожалбено решење погрешно је протумачило прописе §§ 12 и 69 закона о држ. с. о. Др. Бор. Д. Пешровић

Кад су на једном месту означени и то: једно лице као одговорни а друго као главни уредник, а суд нађе да су оба лица уредници, онда је потребно, у смислу од. V чл. 9 Зак. о штампи, утврдити, које је лице било уредник за онај део листа где је инкриминисани чланак одштампан. (Пресуда Касационог суда у Београду од 19 маја 1933 год. Кре. 337/2). Окружни суд за град Београд пресудом својом од 2 марта 1932 год. Бр. 3937, осудио је оптужене Д. Г. и М. Г. уреднике листа „Недеља" због дела из чл. 52 Зак. о штампи. Касациони суд у Београду, пресудом својом од 19 маја 1933 год. Кре. 337/2, уважио је ревизију оптужених и пресуду окр. суда на основу тач. 2 § 346 крив. суд. пост. поништио, са разлога: „Ценећи реви зионе наводе браниоца опт. Д. и М. да окружни суд није изнео чињенице на основу којих заснива да је и окр. Михајло био стварни уредник, Касациони суд је нашао, да је овај ревизијски навод основан. Ово стога, што окружни суд-у разлозима нападнуте пресуде није утврдио који је од оптужених стварно уредник у смислу чл. 9 Зак. о штампи и који би по том законском пропису био одговоран за инкриминисани чланак, а ово у толико пре што се из приложеног листа види да је опт. Д. означен као одговораи, а опт. Д. као главни уредник. А у случају да суд нађе да су оба оптужена били уредници, онда је потребно у смислу од. V чл. 9 Зак. о штампи утврдити, који је од оптужених био уредник за онај део листа где је инкриминисани чланак одштампан. Па како је одлука окр. суда у овоме погледу непотпуна, то су у свему испуњени услови за повреду формалног закона из тач. 6 § 336 крив. суд. пост.". По штампарским кривицама, правни лек мора се изјавити и оправдати у року од три дана по саооштењу одлуке. (Пресуда Касационог суда у Београду од 19 маја 1933 год. Кре. 355). Касациони суд у Београду расматрајући по ревизијама, пресуду Окр. суда у Крушевцу од 4 марта 1933 год. КШТ. 3/2 изречену у кривичном: предмету противу М. М. и К. В. због дела из чл. 52 Зак. о штампи, пресудом својом од 19 маја 1933 год. Кре. 355, одбацио је ревизије браниоца оптужених, као касно изјављене, на основу § 345 тач. 1 и тач. 1 § 341 крив. суд. пост. у вези члана 90 Зак. о штампи, са разлога: „Према чл. 95 зак. о штампи, одредбе општег кривичног поступка, које се противе закону о штампи, не могу се применити на дела учињена путем штампе, а то правило вреди и за прописе о правним лековима. По чл. 90 Зак. о штампи прописано је, да се правни лекови изјављују у року од три дана од дана саопштења одлуке. Ни овим, ни ма којим другим прописом Закона о штампи није предвиђена одредба, да се судска одлука има доставити странкама ради оправдања правног лека у року од осам дана, као ни одредба о достављању изјављеног правног лека противној страни ради давања противразлога, — те се прописи крив. суд. пост. који говоре о овоме не могу применити овде, јер би то било противно духу закона о штампи, који тежи, да се поступак убрза и упрости, што се види из самог текста поменутог чл. 90 Зак. о штампи, па се предмет, по изјављеним правним лековима, има спровести вишем суду у року од 24 сата, по истеку рока за изјаву правног лека. Из предњег излази, да се по штампарским кривицама правни лек мора изјавити и оправдати у року од три дана по саопштењу одлуке.