Branič

480

,Б Р А Н И Ч"

КОНГРЕСИ V Међународни конгрес за Кривично Право. (у Београду октобра 1940 г.) Још на прошлогодишњем Међународном Конгресу за Кривично право одржаном у Паризу одлучено је да се идући Конгрес, пети по реду, одржи у Југославији и то у престоници, Београду. На припремама за Конгрес се активно ради по директивама нашег уваженог професора г. Др. Т. Живановића. На конгресу ће узети велики број држава учешћа преко својих било званичних било пак незваничних делегата, тако да ће овај конгрес у односу на прошле бити по обиму рада и учешћу делегата највећи после рата ове врсте конгреса. Управни одбор Међународног удружења за Кривично право чије је седиште у Паризу на својој седници од 27 октобра 1938 г. фиксирао је питања која ће бити третирана на конгресу у Београду. Ових питања има четири врсте која свако за себе чине један посебан проблем из области кривичних наука. Тако прво питање гласи: Како и у којој чери кривична заштита личности Државе може бити осигурана од стране друге Државе? Ово питање је веома важно с обзиром на послератне прилике као и с обзиром на развиће Међународног кривичног права. Нарочито ово питање има да обухвати и питање тзв. Међудржавног кривичног права. На овом месту се има третирати питање могућности инкриминације у кривичном законику појединих држава напада на личност друге државе, поред тога напада на спољни интегритет државе, екстрадиција код политичких кривичних дела итд. Друго питање гласи: Како наћи лека криминалном побачају? Питање као што се види од великог како социјалног тако исто и кривично-правног значаја. Питање се поставља који су узроци вршењу побачаја као и који су разлози законодавчеви да спречава овај побачај, дакле да извршиоце његове кажњава. Дакле из овога излази: да ли је потребно да се казне пооштре или да се извршиоци побачаја у опште не кажњавају. Питање се има свести на анализу података из практичног живота и резултата које су дала законодавства са системом забране побачаја и системом дозволе побачаја. Треће питање гласи: О злоупотребама правног лека рекурса? И ово питање из области кривичног поступка спада у питања веома важна и интересантна. Док са једне стране законодавац допушта појединцу да штити своја окрњена права путем правног лека рекурса, дотле тај исти законодавац ограничава то право тиме што налази да појединац може своје право да злоупотреби улажући рекурсе без основа и тиме да одуговлачи без потребе сам кривични поступак. Питање злоупотребе правиих лекова у цивилном поступку је доста разрађено, а злоупотреба права у материји цивилног права је позната још у Римском праву, а модерно право је ову материју разрадило до крајних граница, док злоупотреба права, овде употреба рекурса, мање је позната у кривичном поступку, али ипак се је почело да злоупотребљава право на правни лек. Са тога разлога Међународно удружење за Кривично право је и ставило ово питање на дневни ред и тражи за исто једно рационално решење. Најзад четврто питање гласи: У којој је мери препоручљиво завести кауцију за добро владање као средство превенције лрема извесним деликвентима? Питање колико интересантно толико исто и веома важно, које интересује савремену Криминологију. Савремена Криминологија почива поред осталог и на принципима: спречавању злоупотреба кратковремених казни лишења слободе, а сем тога и на стриктној примени индивидуализације казне, као и осталих кривичних санкција нарочито према опасним деликвентима. Модерно кривично право са својим системом казни које предвиђа у кривичким кодексима према гледишту извесних писаца нема ефекта према извршиоцима кривичних дела, сем што извршење казне има извесно застрашавајуће дејство. Према томе по налажењу редактора овога питања треба покушати да се за деликвенте ове врсте створе извесне превентивне мере у погледу давања гаранција за добро владање извесног извршиоца кривичног дела после издржане казне. Како ће се ово питање расправити то зависи од многих услова, те је на референтима да га обраде у смислу начела која важе у кривичном праву а у сагласности са принципима савремене Криминологије.