Branič

482

,Б Р А Н И Ч"

За преноћиште биће припремљене бановинске зграде у Рогашко.ј Слатини, а 27 септембра увече биће омогућен повратак у Рогашку Слатину ради преноћишта. Чланарина за чланове конгреса износи 60 динара, пријава за рођаке 50 динара. Као рођаци и гости чланова конгреса могу се пријавити само њихове супруге и кћери. Сваки члан конгреса добија на недељу дана пре главне скупштине бесплатно Споменицу. За пријаву и плаћање чланарине је крајњи рок 3 септембар тек. године. Касније приспеле пријаве и пријаве без уплаћене чланарине неће се узимати у обзир. У Београду пријаае са чланарином прима г. др. Адам Лазаревић, судија Окружног суда за град Београд, секретар Удружења правника. Посебне жеље у погледу соба у Рогашкој Слатини и евентуалне рекламације слати на Стални одбор Конгреса у Љубљани, судска палата. Затражен је попуст од 75% на жељезницама и замољено је за отсуство државним чиновницима. По добивеним обавештењима може се очекивати повољно решење, које ће накнадно бити објављено.

БЕЛЕШКЕ Вреди ли федерација? *) Вреди ли једна установа или један облик државе, вреди ли савезна држава, може се најбоље доказати када се ставимо на једно историскосоциолошко гледиште. Федерализам има за себе једно гледиште које узима чак форму социалнофилозофског схватања. По том гледишту уже политичке и друштвене заједнице спајају се у све веће, и то по својој доброј вољи; поста.јући делови целине, оне задржавају своју аутономију. То је најбољи пут да се постигне хармоничан развој, и то је пут којим, како верују многи оптимисти, иду континенти и човечанство. Није потребно и ми нећемо да се стављамо на овакво једно гледиште, смело у уопштавању. Оно, уосталом, тражи да се претходно утврди које су то јединице које могу и треба да се удружују. Ако смо за федеративне системе, ми можемо то бити ако сматрамо прво, основне јединице од којих налазимо, рецимо националне државе, за добре. Сем тога, ако идемо искључиво за добром вољом, онда многе добре ствари можда нећемо никад дочекати. То показује да федералистичка филозофија може да се прими са ограничењима и претпостазкама. Оно што је сигурно у њој, то је да је она истакла веома значајну појаву у модерном свету: стварање федерација и несумњиве користи које су од њих имали народи. Има и једно друго гледиште које брани федерацију. То је оно које мери добре и рђаве стране федерације. Али, како се у тој дискусији —• јер ту се води дискусија за или против федерације —• говори уопште о федерацији или унитаризму, ови аргументи вреде само условно и релативно. Тако, на пример, доказује се да су федерације мирољубивије, лакше покретљиве, да боље обезбеђују слободу и измирују супротности, да чак омогућавају плебисцит и референдум, да стварају више културних и више законодавних центара и тиме могућности за што већу активност и могућност експериментисања. Ако се на ма којој од ових добрих страна федерације задржимо, видећемо да се увек могу наћи примери за супротно и да се те особине појављују под датим историским условима. Тако на пример што се тиче мирољубивости савезних држава, ваља се само сетити да је било ратоборних савезних држава и да је Аустроугарска била реална унија. Против федерације пак наводе се такође многи разлози. Тако се вели да је федеративна држава скупља него унитарна или да је врло тешко покретљива и тешко се прилагођава приликама. Најтежи прекор који јој се чини тај је, да она раставља нацију у место да је уједињава и да постоји опасност од разорних сила. Али ево какво се резоновање чује каткад и из уста реномираних стручњака (који су чак за федерацију). Каже се да федера*) Прештампано из Политике од 4. јула 1939. год. са одобрењем пишчевим.