Branič

486

,Б Р А Н И Ч"

пробудио код њега национално осећање. Од тога времена национализам ће се све више ширити и јаче осећати. Године 1833 створиће се царински савез, на основу начела слободне трговине. Благодет овога сви ће осетити и 1848 ће се покушати да се створи савезна држава, што ће се остварити тек 1870/71 у царском дворцу у Версају. Ове нове политичке творевине сматра се да немају везе са оним ранијим, које су постојале у Немачкој. Али несумњиво живот у истој „Светој империји", као и „Рајнски савез" северних државица морали су оставити извесног трага, извесне предуслове и диспозиције за заједнички живот. Јасно је да су национална идеја, на бази културне заједнице која је постојала код немачког народа, али уз њу и економски интереси, били онај чинилац који је створио нову Немачку као савезну државу. Из савеза је испала, као што се зна, Аустрија, ривалка Пруске, која ће успети да прикупи око себе остале немачке државице. Све ове државе, федеративно уређене, показале су се чврсте. Од њих Немачка се претворила у јединствену државу. Оне су организоване тако, да савезна држава има довољно надлежности да врши свој задатак одбране народне и државне целине, одржавања мира и реда, рада на економском и културном напретку. Оне су организоване тако, да савезна држава има сва потребна средства за извршење својих задатака: поред парламента, владе и суда, такође и финансиска средства и један извршни апарат, непосредан или посредан. Савезна држава врши контролу над посебним државама и у стању је да изведе своје наредбе. Конфедерације нису могле да се одрже баш зато, што су слабо биле изграђене и нису имале својих сопствених материјалних средстава и извршног апарата. Код свих ових савезних држава народ се у државоправном смислу појављује и као један, због чега су се створиле јединствене националне партије, које чине подлогу федеративног уређења, тако сложеног и замршеног. Једном речи, све савезне државе претстављају јединство у разноврсности, равнотежу између државне целине или државне заједнице и посебних делова или индивидуалитета. Ко хоће. да гради савезну државу, он мора да води рачуна колико о својој индивидуалности толико и о целини; и обрнуто,, колико о -целини толико и о деловима. Др. Ђарђе Тасић Подела надлежности у савезним државама .*) I Поред питања о организацији власти у једној савезној држави од битне је важности питање поделе надлежности по предметима или материјама између савезне државе и државица. У једном ранијем чланку ми смо указали сав значај који имају моменти у организацији за природу савезне државе као једне државе, сложене од више државица. То исто може се видети и код питања поделе надлежности. Јер то што је у питању једна држава састављена од више Државица има утицај на метод навођења надлежности. Докле се, на пример, код једне самоуправне јединице, каква је општина, надлежност може одредити на општи начин (т. зв. генералном клаузулом), дајући јој права да одлучује о свима стварима које се ње тичу, дотле се код савезне државе то не чини, и употребљава се систем набрајања материја који даје сигурност и прецизност, а која је овде неопходна. То може бити учињено на тај начин, што ће се набројати надлежности савезне држлве, а може и обрнуто, што ће се набрајати надлежности државица. Када се наброје надлежности савезне државе, онда се сматра да само то спада у њену надлежност, а све што је сумњиво или непредвиђено спада у надлежност државица, односно да важи презумција у корист посебних држава како то кажу правници. Кад се учини обрнуто онда важи презумција у корист савезне државе. У истини, у уставима и пракси, ствари су сложеније, Пре свега, у уставима и законима могу се надлежности прецизирати још и на тај начин, што ће се, на пример, забранити извесне ствари држави или државицама. Затим,

*) Прештампано из Политике од 11. августа 1939. год. са дозволом пишчевом.