Branič

БЕЛЕШКЕ

тем закона, али их њима не води путем администрације. У томе се указују такође осетне разлике међу савезним државама. Тако, док у Америци целокупно приватно право (изузев стечајног, патентног, индустриске својине и т. д.) и опште кривично право, заједно са грађанским и кривичним поступком, спада у надлежност државица, у Швајцарској и Немачкој спада у надлежност савезне државе. Послератна Немачка, Аустрија и Русија отишле су још даље. Из свега овога се види да савезна држава претставља један сложен систем, много сложенији од система унитарне државе, бар што се тиче највиших оргаиа, и та њена сложеност може, без сумње, да повуче за собом различите незгоде. Отуда је врло важно да у њима постоје органи, добро замишљени и у пракси састављени од најбољих и најспособнијих људи, који ће се старати о томе да се решавају сукоби па чак и да се отклањају, стварајући координацију у раду, а пре свега један суд. Али исто тако врло је важно развијати установе, политичке и друштвене, које ће радити неуморно да се сви делови овог сложеног правног и политичког организма и сви делови народа приближавају у интересима и погледима. Др. Ђорђе Тасић Наредба о приказивању драмских, музичких и филмских дела. Министарство просвете, у сгшразуму са министром унутрашњих послова, од Јуна ове године, прописао је Наредбу о поступку при извршењу §§ 14 и 15 Правилника о ближим одредбама за ауторско правнопосредништво: 1) Са фактичним јавним приказивањем драмских, драмско-музичких, пантоминских и сличних позоришних дела и њихове механичке и радиофонске репродукције, а исто тако и са фактичним приказивањем цензурисаног филма или музике која се уз филм било у којем виду изводи, не може корисник (приређивач, киновласник, закупац итд.) почети пре но што је платио ауторску награду по тарифи објављеној у „Службеним новинама", овлашћеном ауторскоправном посредништву за права приказивања, Удружењу Југословенских драмских аутора (Ујда). Ово се не односи једино на позоришне претставе државних, државом субвенционисаних и бановинских позоришта која уговорени ауторски хонорар одвајају после сваке претставе као депозит који се ни на шта друго не може трошити. Опште управне власти првог степена забраниће приказивање сваког горе поменутог дела за које корисник-приређивач није уредном признаницом-дозволом Ујде доказао да је унапред платио ауторску награду. Ко противно овој забрани врши приказивање казниће се новчано од 10 до 1500 динара, а у случају неисплате новчане казне затвором од 1 до 30 дана. 2) Код појединачних приредаба важи признаница-дозвола за приредбу односног датума (поједине позоришне или кино претставе итд.), а код приредаба које се уговарају паушално погодбом важи признаница-дозвола за месец у којем се приредба врши. Политика од 25. јуна 1939. год. Тумачење Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова На основу чл. 56 ст. 2 Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова, а у споразуму са министром финансија, министром пољопривреде и министром трговине и индустрије, г. министар правде издао је следеће аутентично тумачење чл. 3 ст. 7 поменуте Уредбе: „Пропис чл. 3 ст. 7 Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова односи се на све меничне тражбине Народне банке Краљевине Југославије према земљорадницима без обзира да ли је меницу Народна банка нримила у есконт или реесконт. За те дугове важи решење Народне банке саопштено Министарству правде 9 јуна 1939 године: „Да се по меницама есконтованим или реесконтованим код Народне банке, са потписом земљорадника, а па којим меницама је дуговање настало пре 20 априла 1932 године, отпусти 20% од главног дуга и да се камата сведе на 3% од протеклих рокова до наплате свима дужницима на које би се Уредба о