Branič

506

„Б Р А Н И Ч*

љивом. Ако то вероватно не знају сутски инспектори, који су своју функцију овом уредбом на необичан начин издвојили и фаворизирали, судије ипак знају да адвокатски ред, у познавању законодавства и процесног механизма, ни у чему не заостаје иза њиховог реда. Шта више тај ред по својој законској дужности законе мора тим пре темељито познавати, што он проблеме покреће и живом речју на позитивним прописима своје тезе заснива. У сарадњи са добрим адвокатом функција судије више је ограничена на проверавање навода, него на изналажење прописа, који су у адвокатским поднесцима и речју, изложени и поређани. Док судије често бивају ограничени на једно узано правно подручје као што је стечајно право, ванпарнични поступак, трговачко или менично право, грађанско или кривично право, право из посебних закона о заштити индустријске својине, о сузбијању нелојалне утакмице, о ауторском и томе сличном, — адвокати једнако морају познавати сва та подручја, јер се њихова помоћ једнако тражи за све правне проблеме. Може се приговорити да има адвоката, чије је пословање везано више за интервенције него за правосуђе. Али исто тако има и судија, који за своју функцију не показују ништа већу вољу него интервенционисте за праву адвокатуру. Затим нису непознати судије, који су то само по имену, а у ствари врше разне делегиране дужности, често и дужности шефова разних кабинета. А пријављивање интервенциониста и отварање министрових врата пред интервенционистима, што спада у надлежност шефова кабинета с једне, и пословање самих интервенциониста с друге стране, једнако је далеко од правосуђа и судијско-адвокатског позива. Разлику између судија и адвоката ниједан добар закон није правио на начин како то чини нова Уредба. Уредбодавац из 1939 године имали су намеру да буду савршенији него законодавци од 6 јануара 1929 године. Међутим у овом погледу њихова уредба заостаје за законом, који је заменила. А том низбрдицом није се смело поћи, јер сличне разлоге не оправдава ни правни живот ни правна логика. Закон о судијама од 24 септембра 1928 године није имао ниједног противника, изузев у оним одредбама, којима су професори права себи обезбедили изузетне привилегије. А по том закону службовање судије или адвоката за стицање функција били су скоро изједначени. 3 ) Ако тако не може и даље бити, онда се исте разлике које по прогшсима о судијама важе за адвокате кад постају судије морају пренети у закон о адвокатима за судије, кад постају адвокати. Ако адвокат који познаје све законе јер у пракси има све правне проблеме, није за функцију старатељског судије оспособљен у истом размаку времена као судија, онда ће тим теже старатељски или стечајни судија бити оспособљен за адвокатску функцију, која тражи свестрано познавање не само два, већ свих постојећих закона. Свака противна логика прет-

3 ) § 3 и 4 Закона о судијама од 29. септембра 1928 г.