Branič

УМЕСТО ЗАКОНА — УРЕДБЕ О СУДИЈАМА

507

ставља не заштиту правосуђа, већ заштиту интереса извесних правничких редова. При томе не смемо заборавити да смо ми једина држава која између правничких редова прави овакву нелогичну разлику. У ниједној држави Европе, не постоје сличне одредбе. У англосаксонским државама, та разлика постоји али у корист адвоката, а на штету судија. Тамо су највеће судијске функције заузете од правника који су годинама провели у адвокатској този, и који у свим конкурсима као најбољи познаваоци позитивног права имају предност пред свим осталим правним редовима. По § 8 Уредбе о постављању судија судијско звање без обзира на остале услове не може стећи лице, које је једном осуђено на губитак часних права, макар им она доцније била повраћена путем рехабилитације или највише милости. Оваква строга одредба која је пронета из чл. 6 досадањег закона о судијама, има свог потпуног оправдања, и за судијски и за адвокатски ред, ако је казна одузимања части уследила због дела из кривичног законика. Међутим одредба је престрога, ако су часна права одузета због политичких дела, која сваки режим посматра под сасвим другом призмом. 4 ) За то је требало политичке страдалнике 5 ) који се нису борили за материјална добра, већ за своја поштена схватања и интерсе заједнице поштедети од искључења из судијског реда. Али је из судијског и из адвокатског реда, требало искључити извршиоце обичних кривичних дела, извршених из нечасних побуда, без обзира да ли му је част одузета или очувана. Затим је из тога реда требало искључити сва лица осуђена за убиство, без обзира на могив, изузев случајева праведне нужне одбране, али не и стања нужде. По § 2 уредбе о постављању судија сасвим правилно изједначени су судијски и адвокатски испити. Али ипак још није за читаву државу уведен исти начин полагања испита, јер док се по § 11 уредбе судијски испит од 1 октобра 1939 године полаже код апелационих судова, адвокатски испит у бившој Србији, на основу § 33 тач. 4 Фин. зак. за 1938/39 и § 48 став 1 правилника од 19. IV. 1938 полагаће се и даље код Касационог суда. Најзад док ће у испитни одбор за судије по овом пропису бити иједан адвокат, испитни одбор за адвокате у Србији функционисаће и

4 ) Закон о заштити државе није мењан од 6 јануара 1929 год. Заступање федеративног уређења државе инкриминише чл. 3 тога закона, те је због таквог рада Др. Мачек лишен слободе за три године. Међутим он је са свима данашњим и бившим министрима потписао најновије уредбе о реорганизацији државе, које далеко превазилазе и пунктације и његов предлог због којег је невин осуђен. Па ипак никоме није ни на памет пало да противу уредбодавца примени § 3 постојећег закона, јер су уредбе. без обзира на њихову уставност постале националпа и државна нужност Тај преокрет за кратко време најбоље доказује колико је релативна правда политичких пресуда, која више почива на духу времена него на тексту закона. Уосталом исти г. Др. Мачек који је увек чинио част правничком реду, по овој уредби не би могао бити судија у Југославији, у којој је потпретседник владе, и неоспорно једна од иајвиђенијих политичких личности. 5 ) Терористе не спадају у тај ред, већ у ред обичних деликвената.