Branič

УМЕСТО ЗАКОНА — УРЕДБЕ О СУДИЈАМА

509

није између њих, а најбоље познају и судбоносни значај нашег највећег аеропага. Један од недостатака у начину постављања судија није само нелогична ограниченост по правничким редовима, већ и искључење адвокатских комора као изборног или консултативног тела из свих стадијума избора. Коморе су међутим у стању да апелационим и Касационом суду у избору пруже најсигурнију помоћ, и на тај начин искључе многе трзавице, које су запажене у судијским редовима. 6 ) Код функције судијских инспектора Уредба није много прецизнија од досадањег закона. И по § 23 уредбе рад инспектора може бити ограничен само на пословању суда, али не и на суђењу судија, што је сасвим у реду. Али ипак није у реду да Министар правде и по уредби, као што је досада било по закону, може судијским инспекорима у рад додељивати и административне послове свога ресора. Кад само један судијски инспектор мора пословати на целом подручју једног апелационог суда, онда он једва може успети да обавља посао „прегледа судова по свим гранама њиховог деловања, и да о свему томе подноси два извештаја г. Министру и претседнику надзорког суда, који му посао у дужност ставља § 24 уредбе. Чим је министар у праву да инспекторе оптерети са административним пословима свога ресора, онда ће се они најчешће из судијских инспектора претворити у обичне администраторе, како је то већ годинама код нас ноторан случај. На тај начин једна корисна установа паралише се при самом почетку, у њеном правом елементу, којему се инспектори услед „административних послова" све до данас нису могли посветити са довољно пажње и оданости. Док прва уредба о постављању судија МСбр. 785/39 није сигуран ослон за добро правосуђе, друга уредба о одговорности судија МСбр. 786/39 носи много мање недостатака. Све то произлази из чињенице што за основ ове уредбе није узет закон из 1929 године, као што је код прве урађено, већ напротив добар и савремен закон од 24 септембра 1928 године. По овој уредби судија је уз извесне услове одговоран за свој незаконит рад, али у грађанском погледу он на основу чл. 18 Устава у вези § 6 Уредбе одговара само поред државе као извршилац. Право на накнаду штете против државе застарева по § 939 Г. з. за 3 године. Рок те застарелости који није сувише дуг, редуцирао је пропис из § 78 закона о чиновницима на свега девет месеци. Међутим по овој Уредби право на подизање тужбе против чиновника и државе застарева у року од 3 месеца од дана примљеног одобрења надлежног суда. А ова тужба није могућа, ако се тужилац против одлуке и нерадње, из које штета наступа, није послужио свим законским средствима. За разлику од § 78 Закона о чиновницима поред рока за тужбу уредба предвиђа и деветомесечни рок за молбу ради одо-

6 ) На конгресу удружења судија од јуна 1939 г. последњи предлог за постављање касационих судија био је повод живе и нежељене дискусије .