Branič

РЕЛИГ.-ФИЛОЗ. И ЦРК.-ПРАВ. ПОГЛЕДИ Д-ра ЖИВ. М. ПЕРИЋА 513

моралу, већ по праву јачега (РаизЈхесћ!), по принципу силе. Као и сваки хришћанин, он се пред том „казном" стреса и покушава да нађе решење, које има да умири човечју савест и буде у сагласности са божјом заповешћу: не убиј!.. II.) Код питања о самоубиству г. Перић износи оригиналне мисли, али које се у свеме не слажу са учењем хришћанске цркве уопште, као и наше православне напосе .. У чланку „Наша православна црква и хришћанско учење код питања самоубиства и националности" 2 ), он сматра, да „самоубиство није грех"! У својој оригиналној дијалектици он непотребно чини разлику између овог и оног света, те мисли, да путем самоубиства човек у ствари одлази из овог света у онај други, бољи и вечни. .. Човек се ослобођава грешења и одлази у свет где нема греха . .. Овде се на земљи само греши и овај свет није свет анђела, већ демона. Иначе како би се објаснило да су људи убили Христа? Да је овај свет анђеоски, Христос не би био распет на крсту. Отуда, уколико човек пре напусти овај свет, утолико боље, јер ће отићи у свет апсолутно савршен. Променити животом значи усавршити се, отићи из царства демона у царство Божије, од грешне материје постати безгрешан дух... умрети значи спасти се: ко пре умре, пре ће се спасти... Међутим, хришћанска црква се не мири са овим учењем г. Перића . . . И наша православна црква и ако је ову занимљиву расправу „уваженог научника и преданог сина Цркве" одштампала, ипак је изјавила да се не слаже са изнетим мишљењем, али није изнела разлоге свога неслагања. Мислим да ћу погодити учење наше Цркве, ако изјавим, да наука хришћанска уопште сматра самоубиство као велики („смртни") грех, јер се самоубица одиста огрешио о највећу заповест Божију, по којој смо дужни да се увек покоравамо једиео његовој Вољи. .. Бог нам је дао живот, Он нас је задахнуо духом својим живим; Он има и да нам га узме . .. Његови су путови неиспитани и ми без роптања треба да очекујемо Његов позив, када Њему буде угодно, јер је Он најмудрији и Његова воља је најбоља. То је познато учење хришћанске догматике... Овај свет је заиста грешан, али у њему ми треба да се покајемо и да се припремимо за онај виши . . . Христос је зато и дошао на овај свет да нас спасе („тајна оваплоћења и искупљења"). Он је рекао: „Ја сам Пут, Иетина и Живот!" Путем самоубиства човек насилно прекраћује своју животну стазу, своју мисију овде на земљи, коју не треба насилно да напусти. Човек је дужан да ради, да се Богу моли и усавршава ... Што се тиче забране опела код самоубице Црква поступа сувише строго и мислим да је ту у праву, кад тражи човечније по ступање .. . У том погледу ја ћу и овде поменути оне разлоге, које сам г. Перићу дао и приликом писања горње расправе. 3 ) У нашој црквеној пракси самоубице се сматрају за највеће

г ) В. „Гласник Патријаршије", 1930, стр. 148—149. 2 ) „Гласник Патријаршије", Београд 1931, стр. 148.