Branič

512

„Б Р А Н И Ч"

Вг. Радован Н. Казимировић — Београд. Релг^гмозно" филозофски и црквено« правни ногледи Н. С. Д -ра Живо)ина М. Мери1ка Навршило се седамдесет година живота нашег неуморног радника на Правној Науци господина Живојина М. Перића, бив. ред. професора права на нашем Универзитету. Његов рад је овенчан успехом: он је не само осветлао образ нашем народу када је са највећим почастима промовисан на чувеном лионском универзитету за доктора права ћопопз саиза, већ је у правној науци оставио и вечног трага својим узвишеним погледима у решавању најдубљих правних проблема. Његови многобројни радови, готово из свих области правне науке, штампани на српском, немачком и француском језику, чине част нашим правницима.. . Стога његову прославу седамдесетогодишњице требало би проширити радовима, који би његов правни лик расветлили са свих страна. Јер, кад се већ сви слажемо, да је велики правник, онда треба научним прилозима објаснити његове мисли и теорије . . . Г. Перић је, одиста, човек високе правничке ерудиције. Он се духовно ослободио од ранијих накалемљених туђих правних западних теорија и стао на своје ноге. Интересујући се за све гране Правне науке, он је дубоко заронио и покушао да из најтамнијих лабирината извуче на светлост божјега дана оно што је нашем уму од највеће вредности. Он је тако рећи, из наше правне нотсвести, извукао неувеле цветове дубоких правних идеја, које морају прожети не само нас правнике, већ и све мисаоне људе . . . Његови дубоки погледи, природно, нису се зауставили само у области права, већ прелазе у социологију, филозофију и религију. Ван сваке је сумње, да је он данас један од највећих правника на Балкану... * Покушаћу да изнесем укратко извесне погледе г. Перића, који се тичу Црквеног права, али који свакако иду још и даље и прелазе у област религиозно-филозофску. Г. Перић је свакако човек хришћанске идеологије ... ф I.) У области Кривичног права г. Перић сасвим оправдано устаје против смртне казне. Научним, моралним, хуманитарним и хришћанским разлозима он побија мишљење нашег чувеног правника пок. Д-ра Николе Крстића, који је сматрао да је та казна из виших државних разлога неопходна. . /) Пок. Крстић је сматрао, да се смртна казна противи научној истини, али да је ипак неопходна за државне циљеве!. . . Међутим, г. Перић сасвим оправдано устаје против те хипокризије и доказује, да смртна казна и није уопште казна, јер држава ту не решава по правди и

*) В. рад г. Перића у „Споменици Николе Крстића", Београд 1908. стр. 1о(Ј.