Branič

ДА ЛИ МАЛОЛЕТНИК ИМА СВОЈЕВЛАСТ

521

Душан П. Мишик, судија Окружног суда за округ београдски. Да ли малолетник има сео|евласт Поштоване Колеге, На самом почетку хтели бисмо да Вас упозоримо, да наше излагање неће имати тон неког теориског расматрања а то из два разлога: Прво зато, што би такав задатак премашио наше интелектуалне моћи, и друго зато, што ми припадамо, а Вама је то сигурно познато, кругу практичара. Припремићемо Вас, тако исто, да ми нећемо бити у стању да одмах одговоримо на питање које је постављено у наслову нашега приказивања. Напротив, ми ћемо се поступно служити појединим законским одредбама, како би и Ви сами могли доћи до траженог решења. Истина, на извесним местима, ми ћемо се усудити да покажемо своје гледиште, које ће, у ствари, бити синтеза онога што се је из нашег позитивног права могло извући. Најзад саопштавамо, да ће нам бити у употреби, у малом обиму, и Предосиова Грађанског законика за Краљевину Југославију, иако она није до данас озакоњена. Тако ћемо поступити са разлога, што се правни појам својевласт у облику својевласкост, како Предоснова доноси, поставља у њој и што се о њему на више места непосредно говори. Пре него што би прешли на предмет о коме желимо овде да говоримо, налазимо за потребно да нагласимо, да је израз својевласт — својевласност, као што кажу Французи, варварски и да кованица није у духу нашега језика. Зато мислимо да би је требало уклонити из употребе односно требало би затражити мишљење језичких стручњака који би се имали изрично изјаснити о „праву грађанства !: те речи. Смксао правнога термина, својевласт — својевласност није ни на једном месту одређено и јасно изнет. Разгледање законских одредаба даће саставне делове тога појма. 1)е 1е§е 1а1а и с!е 1е^е Гегепс1а — истоветиој ствари, како се нама чини, даје се разнолики назив. Докле Грађакски законик за Краљ. Србију том појму даје име способност, дотле се у југословенским закоиима и у Предоснови назива својевласт — својевласност. Свако човечије створење назива се лице у праву. Оно је носилац права. Најчешће, оно је оптерећено дужностима. Обим права и дужности човечијег лица обележен је Грађанским закоником односно границе њихове постављеве су у самом Уставу. Сва се људска бића могу поделити у два дела: на она која су лишена, потпуно или делимично, разума и слободне воље, и на она, која су обдарена тим квалитетима.