Branič

ДА ЛИ МАЛОЛЕТНИК ИМА СВОЈЕВЛАСТ 525

тељска је власт дужна, у случају да је позвана, да узме у разматрање и једно и друго гледиште и тек нотом да донесе одлуку, руководећи се искључиво интересима малолетника. У даљем излагању прећи ћемо на Закон о старатељству, у колико су његове одредбе задржате у важности после ступања на снагу Ванпарничког поступка. Као што је познато, Закон о старатељству третира, највише, односе између пупиле и стараоца у случају да малолетник не би био из било којих узрока, под родитељском влашћу. Навешћемо сада неке примере из којих се тако исто види знатна разлика између мале деце и осталих младолетника. Наследнику (малолетнику) се допушта ступање у службу или неку радњу. Он може на своју руку кућу водити или какву јавну радњу отворити. Нема сумње да овде не улазе у обзир мала деца, пошто је Грађански законик њихову пословну способност свео на нулу а одредбе се тога Законика посигурно протежу и на Закон о старатељству. А да и није тако, сами послови који им се поверавају изискују већу психичку зрелост коју, без икаквог двоумљења, немају мала деца. Потребно одобрење за вођење наведених послова не слаби основе нашега гледишта, да малолетници по навршеној седмој години старости имају способност своју вољу испољавати и да је она у правном свету чињеница с којом се мора рачуиати. Настављамо са примерима. Старатељ је слободан дати наследнику изнад 17 година старости све или већи део прихода на руковање. Уради ли малолетник штогод сходно прописима Закона о старатељству, то се више не повраћа у пређашње стање (отварање радње, ступање у службу и т. д.). Приликом закључења неких правних послова, старатељски судија односно срески судија као старатељска власт је дужан да саслуша и саму пупилу од 17 година, под условом да живи у земљи: 1) код усвојења; 2) женидбе и удадбе; 3) при напуштању нашега поданства; 4) приликом поравнања о непокретним добрима, признавању тражбина; и 5) ако би пупила наставила или отпочела какву радњу. Најзад ћемо узети за пример и еманципацију малолетника до које се према Закону о старатељству долази на двојак начин: било проглашењем седамнаестогодишњег малолетника за пунолетног а под условима у закону одређеним, било женидбом малолетника. Први југословеиски закон у коме је употребљен иа више ме ста правни термин својевласт, јесте Уводни закон за Ванпарнични поступак. Кроз неколико законских одредаба третирао је законодавац питање одузимања и враћања својевласти. Дефиницију појма својевласти није дао. Ванпарнични поступак у већој мери говори и то посредним путем о својевласти. Из овога закона тешко је извући суштину самога појма.