Branič

СУДСКА ПРАКСА

531

Код дела увреде и клевете, муж, као заштитник своје жене по својој дужности да је брани од сваке напасти, њен је законски заступник, као и у грађанским парницима и има, место ње, пословно-правно неспособне, као активно легитимисан, право на тужбу. Мишљење, пак, да удата жена, код дела увреде и клевете, која се дела тичу њене личности, мора сама, без заступника, да поднже тужбу тачно је у толико, што та тужба, коју жена без заступника подигне, има важности исто као и тужба, коју муж подигне за своју жену, као њен законски заступник, те у овом случају и муж или жена имају активну легитимацију.

СУДСКАПРАКСА За образовање задруге малолетнику је потребно одобрење стараоца. Туженик је живео у задрузи са оцем тужиља, пок. Т. све до 1920 год., кад је пок. Т. изашао из задружне куће и на истом плацу начинио себи другу кућу, али је пре но што ће умрети звао туженика, да пређе у његову кућу, да му децу чува и да заједнички раде на имању. Туженик је прешао у кућу пок. Т., и како 1е пок. Т. убрзо умро, туженик је продужио заједнички живот и рад са малолетним сином пок Т. удовом његовом (која се данас налази на имању и у кући туженика), и кћерима пок. Т., које је задруга удомила. Кћери пок. Т. сада тужбом траже да наследе део свога оца пок. Трајка по прописима о инокосном наслеђивању, а туженик је то спорио, тврдећи да је у питању наслеђе умрлог у задрузи и да се наслеђе има расправити по прописима о наслеђивању у задрузи. Окружни суд у Л. пресудом од 25. I. 1938 г. По. 144/36-8 нашао је да су пок. Т. и његов син, пок. М. умрли у инокосном стању те да су тужиље прече у праву наслеђа њихове имовине од туженика, па ту пресуду овако образложио: „... Узевши у оцену напред истакнуто питање, суд је нашао: да задруге између пок. Т., кад је он умро 1922 г., није било, а према томе није могло бити ни задружног односа између туженог Ђ. и сина пок. Т., пок. М., који је умро на 40 дана после смрти свога оца Т. До оваког чињеничног стања суд је дошао на основу ових доказа. Сведоци: Т, С и Л под заклетвом су потврдили, да су пок. Т и тужени у прво време живели у задрузи, јер су били рођена браћа, па су се или у 1919 или 1920 г. поделили тако да је сваки живео особено у својој кући а да су и имање почели да раде сваки свој део засебно а плод са истог да прибирају. После ове деобе на извесно време пок. Трајко је умро и после себе оставио жену и сина М., који је на 40 дана после смрти свога оца умро у инокосном стању, као дечко од 10—11 година, не оставивши за собом порода, пошто је био неожењен, и две кћери тужиље Даницу и Добринку, које се у овом спору сматрају као тужиље. После неколико дана од смрти пок. Трајка у његову кућу дошао је тужени и почео је да ради и живи у кући пок. Т. После овога умро је и пок. М., а он је пак удомио по обичају тужиље, а жена пок. Т. и сада живи заједно са туженим Ђ. Ово су потврдили и сведоци... а ово је чињенично стање утврђено и решењем ср. суда у Лесковцу (о датуму смрти пок. Т. и пок. М. и о наследницима-тужиљама а кћерима пок. Т.). Из овако утврђеног стања види се да у овом случају није^ било задруге између пок. Т. и туженика на дан 30 септембра 1922 г. јер је напред испитаним сведоцима, којима суд поклања вере, утврђено, да су се ови били поделили како са кућама тако и са имањем, а пошто нема заједнице имања нити заједнице живота, не може бити ни речи о посто-