Branič

540 „Б Р А Н И Ч"

III мен. зак. био дужан да своје право регреса употреби најдаље до 22 новембра 1936 године, или да наредне меничне дужнике обавести да је противу њега подигнута менична тужба како за време спора застарелост не би текла — § 79 ст. 1 мен. зак. у в. грпп., што међутим тужитељ није урадио. С тога је дужан да сноси последице свога пропуштања које се последице у овом случају састоје у томе што је његово тужбено тражење према туженицима С. и В. према § 78 ст. IV мен. зак. застарело, те се менични платни налог услед застарелости тужбе има ставити ван снаге — укинути". По ревизији тужиоца, Касациони суд у Београду пресудом од 9 фебруара 1939 године, Рев-1996/38 потврдио је пресуду Апелационог суда из разлога: „Тужилац у ревизији наводи да се пресуда призивног суда оснива на погрешној правној оцени ствари т. 4 § 597 грпп. јер је призивни суд погрешно нашао да је менично правни захтев тужиоца застарео, пошто је прекид меничне застаредости почео тећи од момента судске констатације о сталежном положају меничног акцептанта, што се утврђује приложеним писмима Аграрне Банке, а то је месеца априла, 1938 године, док је тужилац искупио спорну меницу месеца јула 1938 године, и одмах туженике тужио суду, те према томе, његов менично-правни захтев противу туженика није застарео — чл. 8 ур. о л. з. д. у в. § 78 од. VI и § 79 мен. зак. Ценећи горњи навод ревизије, Касациони суд налази да је исти закоски неоснован. Правилно је призивни суд применио материјални закон налазећи да је тужбено тражење према туженицима застарело, по § 78 од. III мен. зак. јер се из утврђеног чињеничког стања види, да је протизу тужпоца као жиранта по спорној меници поступљено 22 маја 1936 године, те је он у смислу § 78 од. III мен. зак. био дужан да своје право регреса употреби најдаље за шест ме-сеци иди да наредне дужнике обавести да је противу њега подигнута менична тужба како за време спора застарелост не би текла — § 79 ст. 1 мен. зак. у в. § 122 грпп. што он није учинио, те је тужбено тражење застарело, како је то и горе наведено. Позивање ревидента на пропис чл. 8 ур. о л. з. д. у конкретном случају неумесно је, пошто овде није у гштању меница земљорадника, већ трговаца, те се горе поменута уредба не може применити". Забележба спора не може бити сметња извршењу на предмету уз који је убележена, јер нема оно правно дејство, које би имале укњижбе и предбележбе. (Пресуда Касационог суда у Београду од 13 маја 1939 године, Рев. 248). У правној ствари М. Ј. противу Б. А. и других због недопуштености извршења, Срески суд у Великом Градишту одбио је тужбени захтев са разлога: „Тражилац извршења Б. А. из Мајловца молио је да суд дозволи извршење принудном дражбом некретнина бр. 2032/2 и 4745 из з. к. ул. бр. 316 к. о. М. извршеника В. Ђ. Л. из Касидола, а ради наплате његовог извршног потраживања по пресуди П-408/37-1 у динара 4165 и ост. За обезбеду овог свог потраживања издејствовао је укњижбу заложног права на свим некретнинама извршеника у з. к. ул. бр. 316 к. о. Мајиловац. Суд је тражио од тражиоца извршења да поднесе уверење у смислу § 471 гси. за извршеиика В. а закључком од 15 априла 1938 дозволио је тражено извршење и у међувремену је прибављеио уверење по § 471 гсп. По извршеној процени на дан 30 априла 1938 године, Ј. М. из Мајловца поднео је извршном суду предлог з.а дозволу одлагања тог извршења, јер је код овога суда повео спор П. 252/38 за недопуштеност извршења као што је то горе изложено. За доказ поднео је препис тужбе П. 252/38. По овоме је суд одредио рочиште и на истом 15 јуна тг. тражилац извршења А. остао је при предлогу за принудну дражбу, јер не може доћи ни до каквог споразума између њега, извршеника Л. и предлагача Ј. Извршеник Л. предложио је да се уместо парцела које предлаже тражилац извршења изложе дражби друге парцеле и то бр. 2284 из з. к. ул. бр. 316 к. о. Мајиловац, јер је заиста парцелу бр. 4745 коју излаже дражби тражилац извршења продао Ј. и од истог измирен у куповној цени. Предлагач Ј. признајући да је парцеле бр. 2284 и 5640 купио од Л. и на име истих исплатио му 500 дин. одобрио је ипак да се оне продају уместо парцеле 4745 с тим, да му Л. врати тих 500 д.