Branič

СУДСКА ПРАКСА

54!

Међутим тражилац извршења А. не пристаје на ову замену, јер у том случају не би се могао наплатити ни за половину свога потраживања пошто су ове две парцеле врло слабог квалитета. Потом је суд по предлогу Ј. закључком од 18 јуна 1938 године, Ибр. 85/38-4 дозволио одлагање извршења принудном дражбом до окончања спора П. 253/38, који је Ј. засновао ради утврђивања недопуштености провођен?а ове дражбе. По расмотрењу целокупног доказног материјале и узевши у оцену напред изложене чињенице у смислу § 368 грпп. суд је нашао: Да је тражење противника извршења М. Ј. у овом случају лишено законске могућности. Пре свега тужилац М. није сопственик парцеле бр. 4745 из з. к. ул. 316 к.о. Мајиловац, како он у тужби претставља, већ је сопственик исте дужник извршеник В. Ђ. Л. што се види из з. к. ул. 316 к. о. Мајиловац приложеног у списима Ибр. 85/38. То што је он М. ставио забележбу спора у пом. улошку око ове парцеле нема никакве важности нити може произвести ма какве правне последице. Ово из тог разлога, што овој забележби спора и ни.је било места по закону иако је суд исту дозволио. По закону о земљ. књигама који регулише правну материју о забележби спора, забележба спора, која може произвести тамо предвиђено правно дејство дозвољена је само у два случаја: 1) по § 63 з. о. к. забележбу спора може тражити онај, који мисли да је којом укњижбом повређен у свом књижном праву. Јасно је, међутим да у овом случају М. Ј. није повређен у свом књижном праву, јер он нема ништа против укњижбе садањег сопственика Л. на парцели бр. 4745, нити је он М. пре В. имао какво своје књижно право на овој парцели, и 2) по § 77 истога закона забележба спора може се дозволити и ономе који тражи да му се стварно право досуди са разлога доспелости одржаја. Међутим. ни овај случај не стоји у погледу приговорача М., јер ои спорну парцелу није стекао доспелошћу. Према изложеном, дакле, кад нема законског основа за забележбу, онда ни таква забележба нема зак. правног учинка. Што се тиче, пак, предлога извршеника В. а који је прихваћен и од стране тужиоца М. на записнику од 15 јуна 1938 године у списима, Ибр. 85/38 а наиме: да се место парцеле бр. 4745 изложе продаји парцеле бр. 2284 и 5640 из зк. ул. бр. 316 к. о. Мајиловац суд није ову замену уважио са разлога: 1) што верује Б. А., да су ове парцеле врло слабог квалитета и да из цене ових не би ни упола своје тражбине измирио, а ово своје веровање суд заснива и на усменом признању В. и М. у погледу квалитета ових парцела, јер их М. баш због тога радо уступа Б. иако је он М. и ове парцеле купио од В.. 2) што је површина ових двеју парцела много већа (55.43 ара) од површине парцеле бр. 4745 (11.90 ари) те због тога, а на основу § 471 гсп. т. 4 а кад би се ова замена прихватила дужник В. не би имао пун остатак земље, колико му овај зак. пропис штити и у том случају било би ирелевантно уверење општинске управе у Мајиловцу бр. 1729/38 у списима Ибр. 85/38 која има у виду само парцелу бр. 4745. Овде треба имати у виду још једаи факат а то је: да је спорну парцелу бр. 4745 Б. А. још раније пре М. Ј. купио од дужника Л. па му је и извршном пресудом приложеном у акту мешања у спор у предмету П. 557/36 у својину била досуђена али се није могао укњижити зато, што у то време В. није био још забележен као власник по земљишним књигама, већ његов отац Ђ. И сада, када се не би дозволио да се ова парцела прода за измирење тражбине Б. А. а то је баш новац који је био дао за ову парцелу онда за Б. настаје ненакнадива штета: губи и њиву коју је купио и новац који је за исту дао, а нема иикакве друге могућности да му се ова штета накнади. То би се противило основном начелу правде и правице на које нас у сваком случају упућује наш грађански законик, а то би у исто време било противно и § 902 гз. јер би се у том случају В. Л. неправедно обогатио на штету А. У осталом овоме противљењу од стране тужиоца М. нема места ни по пропису § 36 т. 1 зато што он у овом случају, а са разлга напред изложених, нема на предмету извршења такво право због којега није допуштено извршење. По призиву тужиоца, Окружни суд у Великом Градишту пресудом од 25 новембра 1938 године, Пл-113 потврдио је пресуду Среског суда са разлога :