Branič

БР А Н И Ч аг.имжгтпланШЈЛљт;апглет!ЗЈ?Јш.тгашзазр« Год. XXVII Београд, Септембар 1939. Бр 8.

Место закона — Уредбе о судиЈама 1 ) Министарски савет Краљевине Југославије под МСбр. 785 и МСбр. 786 од 10. VII. 1939 г. донео је две значајне уредбе: о постављању, и о одговорности судија редовних судова. Обе уредбе, публиковане у Службеним новинама од 17. VII. 1939 год. добијају обавезну снагу 1 октобра 1939 год. Обе су донете на основу овлашћења из §§ 115 и 119 Фин. закона за 1939/40 годину. Овим уредбама укида се седам делова досадањег закона о судијама. Од тог слабог закона стварно је у важности остало само седам параграфа, који говоре о принадлежностима, одсуству и рангу судија. Нов закон о судијама очекују годинама не само судије и адвокати, већ и целокупно грађанство. Правни односи сваког дана све су компликованији, јер је и привредна циркулација све силнија. Са тих разлога суд све више постаје кућа, коју скоро нико више не може заобићи. Законик од 24 септембра 1928 године, који је на завидан начин расправио питање судијског реда, и обезбедио миран, несметан и сигуран ток правосуђа био је лоше среће. После непуних 4 месеца, овај је закон као сувише савремен и демократски укинут дана 6 јануара 1929. Последице закона бр. 914/29. који је судије поред осталог лишио и сталности биле су поразне не само за носиоце правосуђа, већ често и за нашу правду. Један део тих злих последица уклонио је чл. 101 Устава тек од 1936. године а остале делове требао је уклонити нов закон, који се годинама припрема. Место закона дошле су последње уредбе, али то ипак није решење судијског проблема. Пре свега код ових уредаба у очи пада њихово доношење на основу овлашћења из § 115 и 119 Фин. зак. за 1939/40. Међутим ови прописи ни из далека не садрже било какво овлашћење за сличне норме. Овлашћење из § 115 односи се на доношење уредби са законском снагом у циљу упрошћавања администрације. Између уредби о постављању и одговорности судија с једне, и уредбе о упрошћавању администрације с друге стране постоји огромна разлика. Функција судске власти као трећег стуба сваке суверене државе, нема у основи ничег заједничког са функцијом управне власти. Између њих постоји иста разлика, која постоји између сваке од њих и законодавне власти. Али кад би судску власт изједначили са управном, а правосуђе претворили у администрацију, поставља-

*) Реферат г. Др. Радоја Вукчевића примљен је на седници од 13 септембра 1939 као гледиште Одбора Београдске адвокатске коморе у смислу одељка 3 § 43 Закона о адвокатима.