Branič

562

,Б Р А Н И Ч*

них прописа (који нису, из опрезности, наведени). Према томе, правно, овај акт је привремен, јер суспензија траје привремено, и завршава се или враћањем на стари Устав или доношењем новог Устава. Ово друго је смисао и циљ народног споразума. Донета на основу чл. 116 Устава, ова Уредба мора бити ратифицирана од Народног претставништва. Пошто је било немогуће политички да нова влада народног споразума ради са Скупштином и Сенатом, који су изабрани под ранијим политичким режимом, скроз супротним народном споразуму, то су они распуштени. Нови Сенат ће се бирати односно именовати по постојећим прописима и, како је Скупштина распуштена, то народни посланици отпадају као бирачи сенатора. Нова скупштина биће бирана по једном новом, демократском систему, и на слободним изборима, јер је потребно да кроз њу сам народ да потвду Уредбе о бановини Хрватској односио народни споразум. Уредбом се ствара бановина Хрватска и не изводи целокупна организација државе. Уредбом је одређена њена територија (у њој није речено само то да се морају вратити општине са нехрватском већином у наведеним срезовима); одређена је њена надлежност, организација власти у бановини и њен однос према државној власти (уставни суд и надзор). Све то по својој садржини и природи не одговара постојећим уставним прописима, због чега се стварање бановине Хрватске могло извести на основу чл. 116. 2) Што се тиче територије са правног гледишта потребно је истаћи да граница која се ствара између бановине Хрватске и осталог дела државе не чини границу као између страних држава. Пошто је заједничка спољна политика и војска, то ова граница нема никаквог значаја са војничког и стратегиског гледишта. Треба узети у обзир још и то да је држављанство једно, да је спољна трговина једна и да је она слободна између бановине и осталог дела државе, да свако може трговати под истим условима у целој земљи, да су железнице и поште државне, као и друге још ствари државне. 3) Што се тиче надлежности, усвојен је метод набрајања послова за које је надлежна бановина; све што није наведено, остаје у надлежности државе. Када се погледа за које је све послове надлежна бановина Хрватска, може се закључити да би се могла употребити и друга метода: на један генералан начин овластити бановину за све послове који се ње тичу, а побројати оно што остаје држави. То је ствар технике и није битно. Битно је то да је на овај начин бановини осигурано да се може слободно развијати у економском, културном и социјалном погледу, имајући врло широку искључиву надлежност да уређује односе међу својим грађанима и стара се о њиховом благостању. У државну надлежност спадају сви послови од битне важности за целину; поред спољне политике, војске, финансија, све оне ствари од битног интереса за саобраћај и економски живот као: железнице, поште, телеграф и телефон, новац, мере и жигови итд. Једна карактеристика, уређења оаше државе ће бити, што у њену надлежност спадају у потпуности послови вера. Али и оне ствари, које су пренете у надлежност бановине Хрватске нису пренете без ограничења. Држави је и ту призната надлежност када то захтева особити државни интерес. У неким стварима она ће интервенисати путем законодавства и путем управне власти; у другим само путем законодавства (каткад постављајући општа начела). У Уредби су наведени примери за једно и друго, не исцрпљујући све могућности за интервенцију државе. Из овога излази јасно да бановина Хрватска сачињава део једне целине и да је њен живот нераздвојно везан за живот других делова државе. У државну надлежност спада политичка полиција (т. ј. старање о државној безбедности и сузбијање антидржавне пропаганде) као и старање о јавном реду и миру). Свака за себе, и држава и бановина, врши своје послове преко сопствених органа, и држава, према томе, своје послове преко својих државних органа и на територији бановине Хрватске (како је то на пр. у Сједињеним Америчким Државама). 4) Најзад, што се тиче организације власти у бановини, основни принципи постављени су у овој Уредби. Да ли је ушло све што треба и, обрнуто, што не треба, о томе се може говорити, и у Уставу могу се чинити