Branič

622

.БРАНИЧ'

Члан 39. Ако на подручју бановине Хрватске постоји који завод за васпитање или завод за поправљање млађих малолетника, а такав завод не постоји на осталом подручју државе, могу се и по ступању на снагу ове Уредбе и са осталог подручја државе у такав завод привремено упућиваги на васпитање, односно поправак, малолетници до изградње таквог завода на осталом подручју државе. М.с.бр. 1265 27 септембра 1939 године. у Београду. Политика од 6 октобра 1939 год. Једно питање из Уредбе о Бановини Хрватској.*) I. Одредбе, у којима се регулише надлежност бановине Хрватске, по својој природи морале су бити широке. То је нормално и, управо, неизбежно код одређивања надлежности аутономних јединица или државица у савезним државама. Отуда такве одредбе траже једну нарочиту технику и дају пуно места за улогу судова, у првом реду Уставног суда, који ће решавати у најмању руку сукобе надлежности. Код тумачења оваквих одредаба, како се оно развило и практиковало у савезним државама, нарочито је карактеристично да се извлаче посредни закључци, и типичан пример за то могу да послуже тако зване „прећутне надлежности" () т р 11 е (1 рошег или гезиШпд ро\уегз савезне централне власти у Америци. Када је уз то један акт као што је то Уредба о бановини Хрватској привременог карактера (јер она има да важи до доношења Устава, којим ће се извести дефинитивно реорганизација државе, коју треба да народ одобри) и када она не обухвата сва питања, која по природи ствари, морају да се реше, — такви методи тумачења ће се у толико пре наметнути. Ова уредба шта више садржи у 2 ставу 2 члана, у којем се утврђују надлежности, одредбу која садржи само примере. Ова одредба односи се на изузетке од надлежности бановине, утврђене на општи начин у 1 ставу истог члана. Таква формула (још са изразом „као што су..." да се обележи да су у питању само примери) не би могла да уђе у један устав. У данашњој уредби то је не само морало бити у интересу споразума него то ту има места, јер, као што смо рекли, остављена су нека питања отворена која се могу затворити путем споразума у току заједничког рада. Горња одредба ваља да се разуме како се такве одредбе уопште разумеју. То ће рећи орган, који је примењује или тумачи поводом једног спора, надлежан је и да утврђује по потреби и по свом нахођењу и друге примере који нису предвиђени. Тај орган би био министарски савет, који држи у рукама извођење преноса надлежности на бановину Хрватску. То је у сагласности са ставом 3 истога члана, по којем министарски савет може, и обрнуто, проширити надлежност бановиие Хрватске, предвиђене у члану 1 истога члана. II. Нема сумње да ће се при примени и тумачењу, односно извођењу уредбе о бановини Хрватској појавити тешкоће. Њих је најбоље уклонити прелазним одредбама, односно једном специалном уредбом о прелазу од једног стања у друго. Што се то није учинило у овој последњој форми него се уредбодавци задовољили са две три начелне одредбе, то је зато, јер се хтело и инсистирало на томе (од стране једног преговорача) да се надлежности пренесу и пређе у ново стање што пре. Овде ћемо указати на неке тешкоће, које се јављају у овом привременом стању. Оне су се могле најбоље уклонити прелазним наређењима; у недостатку ових мора се дати једно тумачење и заузети један став. За пуно материја јасно је да једне спадају у надлежност државе, друге у надлежност бановине. Јасно је такође и за оне материје које су предвиђене као изузетци од надлежности бановине у корист државе. Ове су згодно наведене тако да се може лако видети где је на државу прешла потпуна

Прештампано из Политике од 8 октобра 1939 год. са одобрењем пишчевим .