Branič

624

„Б Р А Н И Ч"

преморено, могу се десити несреће на железницама. Бранећи законити интерес сигурности железница, држава ће интервенисати. Исту методу „самосталне" контроле можемо применити и код нас. Тако, примера ради, јасно је да школе у целој Југославији морају васпитавати нашу децу и омладину у духу солидарности и братства Срба и Хрвата. Из тога произлази низ последица. Из саме пак чињенице да морају бити поштована и у бановини Хрватској основна начела, изилази да се њено просветно законодавство не може разилазити од онога у држави у основним питањима. Практично, то може изгледати неугодно за бановину Хрватску; али то произлази нужно из ситуације. Излаз је из ње или да се донесе уредба која ће садржати основна начела или да се бановина Хрватска уздржава да чини велике промене у области тог законодавства. Све то се може савладати путем споразумевања и сарадње, која ће у овом случају допустити да се врши једна успешна и стварна контрола од стране државе, на основу сигурних и правичних критериума. У савезним државама се, као што ћемо имати прилике да пишемо о томе, стварају специјална тела са задатком да се изједначи колико је могуће законодавство државица, путем споразумевања, и када су оне потпуно слободне у своме законодавству. У толико пре код нас у часу када се изграђујемо, и нарочито у питањима какво је ово које се односи на контролу државе у погледу основних начела. Др. Ђорђе Тасић Судови у сложеним држарама*) Докле иде аутономија бановине Хрватске у погледу судова. I. Једна унитарна држава врши све своје послове преко сопствених органа. Законе извршују њени административни органи, к о њиховој повреди суде њени судови. У савезној држави може то исто да буде у границама њене надлежности, и такав случај је баш код Сједињених Амеоичких Држава. Али може да буде и друкчије. То особито важи што се тиче административних органа, јер она може да врши послове преко органа државице, обезбеђујући себи надзор над њима у колико врше њен посао, какав има над сво.шм сопственим органима. Она осигурава себи надзор и у случајевима где је она надлежна само за доношење закона, који је нешто блажи (посредан) него у пословима где је она надлежна и за извршење закона (в. чл, 14 Уредбе о бановини Хрватској). Што се тиче судова, она не мора да врши заштиту својег права преко својих судова или искључиво преко њих. Ми ћемо овде покушати да осветлимо питање судова. Ми овде нећемо говорити о уставним судовима који су савезни и то морају бити већ због тога што су надлежни да решавају сукобе надлежности међу државицама или покрајинама и уставне спорове међу њима. На први поглед изгледа равнодушно да ли ће о повреди савезних закона решавати савезни суд или суд дожавица, и то зато што су судови независни тако да усвајање једног или другог система зависи од практичних момената. Са гледишта независности могло би се зкључити с пуним правом да би требало усвојити систем једних судова, и то државних, пошто би то било најјевтиније а осигурали бисмо .јединство у тумачењу и примени закона, што, као што ћемо видети, има велику важност (при томе водећи рачуна о разним моментима, као на пример о томе да судије буду из државице, где ће оне бити постављене). Уствари и код питања судова игра улогу тежња државе да потврди што потпуније своју власт, која се најбоље задовољава када има сопствене судове, које ће сама бирати и постављати, и који, тумачећи и примењујући законе, имају једну активну улогу, историја амеречког Врховног суда најбоље показује да суд може бити „власт". Мора се такође рачунати са међусобним поверењем савезне државе и државице. Поред ових момената веома је важан и један други моменат, више технички. Савезна држава не може бити равнодушна како ће се тумачити и примењивати њени закони нарочито с тога штп јој је стало да обезбеди јединство у тумачењу и примени колико је то могуће. Строго узевши она не може бити равнодушна ни према томе да ли се извршују њени оквирни за-

*) Прешгампано из Полнтике од 3 октобра 1939 год. са одобравањем пишчевим .