Branič

572

„Б Р А Н И Ч*

избрисаног из имеиика због душевне болести. Именовања привремених преузиматеља у овој години није било. Приликом именовања преузиматеља канцеларије и ове године, као и ранијих, водило се рачуна о жељама адвоката и родбине адвоката у питању личности приликом именовања. Одређивање заступника сиромашних и бранилаца по званичној дужности. У току протекле године било је одређено 176 заступника сиромашних странака по Грађанском парничном поступку и то: 36 у Београду и 140 у унутрашњости. Број заступника сиромашних у поређењу са бројем ових у периоду од 1 октобра 1937 године до 30 септембра 1938 године смањио се за 11. Ову своју дужност врше адвокати, може се рећи, беспрекорно. Осим заступника сиромашних многи адвокати одређују се за браниоце оних окривљених, који по закону морају имати браниоце. Именовање ових браниоца врши се од судова непосредно због чега Комора није у могућности да води њихову тачну евиденцију, али, према прибављеним информацијама, може се узети да је њихов број велики. Адвокати из Београда поред овога бране по званичној дужности и бесплатно окривљенике пред Државним судом за заштиту државе. Ипак, може се констатовати, да је са променом политичких прилика у земљи број одбрана по званичној дужности пред Државним судом за заштиту државе у овој години био знатно мањи. И овом се приликом мора констатовати, да су адвокати на територији ове Коморе стално ангажовани у заступању странака и окривљених по званичној дужности и без икакве награде, као и то, да ни адвокати ни адвокатура за ову услугу државном правосуђе не налазе ни на којој страни признање. И данас се осећа тенденција сужавања круга адвокатског рада и законских права адвоката. Све интервенције Коморе, па и Савеза комора, у погледу заступања пред војним и духовним судовима остале су узалудне тако, да су за адвокате као заступнике странака и одбрану окривљеника још увек затворена врата ових судова. Пискарачи. Комора је у протеклој години поднела 32 тужбе против пискарача. Резултат је био следећи: пресудом је осуђено 13 лица, ослобођено 5 а поступак по 14 тужби остао је нерасправљен. Према поређењу са бројем тужби против пискарача у периоду од 1 октобра 1937 до 30 септембра 1938 године — 85 и са бројем осуда у том периоду — 21 — види се, не само то да је било знатно мање тужби већ и то, да судови у последње време показују већу строгост у поступку против пискарача, пошто је број осуда у протеклој години сразмерно броју тужби знатно порастао. Комора подноси предлоге за кривично гоњење пискарача у сваком познатом случају. Но и најригорозније поступање судова против пискарача не би било довољно да потпуно онемогући њихов рад све дотле, док надлежне власти не схвате, да је нестручан рад пискарача штетан по јавноправни поредак у земљи као и по интересе странака, и док сходним мерама ова лица у њиховом штетном раду сасвим онемогуће. Комора се од свога постанка залагала код надлежних власти, да се рад пискарача онемогући али надлежне власти нису биле вољне да правилно оцене важност овога питања.