Branič

640

„Б Р А Н И Ч"

V Из овога што је до сада речено, налазимо да је до доношења вовога грађанскога законнка за целу државу желети, да се омОт гући и даде путем јуриспруденције шири замах и значај појединих законских одредаба, међу којима и овај, који је предмет свога нашега чланка, — како не бисмо дошли у положај да се строгим тумачењем законских прописа брани неправо, а што није хтео ни законодавац. Овом пак новом одлуком даје се могућност да се наше наде остваре и даде иојединим законским прописима потребан еластицитет који изискује и императивно еалаже развој данашњег времена и изукрштаност друштвених одношаја. •

СУДСКАЛРАКСА Прописи §§ 88 и 89 к, з. нису проширени и на кривична дела учињена вутем штампе. (Касациони суд у Новом Саду бр. Кре 201/32 од 9 септембра Ј933 год). . Окружни суд у С. пресудом својом бр. Кшт. 1/1932 од 6 марта 1933 г. прогласио је кривим 1. опт. Б. Н. што је као одговорни уредник Југословенског Дневника, који излази у С. 13 децембра 1931 г. у броју 334 истог листа оштампао чланак под насловом: „Србобран у оквиру децембарског осмеха" и у истом следеће инкриминисане речи....", и од једном мађарски поп и један српски учитељ појављу.ју се на пОзорници. Настала је огорчена борба око детета, Поп тврди моје је мађарче. Доказује један, доказује други. Обојица доказују'". Дакле, путем штампе о једном лицу износио је неистините чињенице, које његовој части, добром имену и друштвеном угледу могу наудити. чиме је починио преступ клевете путем штампе из чл. 52 од. з зак. о штампи, па га суд осуђује и т. д. II. опт. К, Г. ослобађа се од оптужбе на основу § 280 к. и. због прегтупа клевете путем штампе из чл. 52 од. 1 зак. о шта.мпи. Поводом ревизије и призива Оделење Б. Београдског Касационог суда донело је ову пресуду: Касациони суд реаизије одбацује, а. призив приватног тужиоца збо? благе казне одбија и т, д. а са ових разлога: ..., Противу пресуде Окружног суда у С. уложили су правне лекове и то 0) 1т, Б. Н. ревизију, због повреде материјалног закона из §. 337 тач. 1/а к. п.. да не постоји означено дело, пошто у инкриминисаном чланку еема означења, да се исти односи на приватног тужитеља, јер у С, има и других, 'мађарских попова сем тужитеља, а акт апострлске администрације у С. бр, 4938/31 није доказ о томе. ; Касациони суд је наШао, да се ови наводи односе иа џитање оцене прикупљених доказа на главном претресу и чињеничног стања, а ово питање према §§ 274 и 335—337 к. п. не може бити предме.т ревизије, те не постоји наведена повреда закона. Даље је истакао повреду материјалног закона из § 337 тач. I в к. п : : јер "према измењеном чл. 33 зак. о штампи чл. 11 од 6 јануара 1929 ■ одго* варају заједно писац, уредник, издавач, штампар и растурач, као саучесниди кривичног дела по иачелима кривичног и зак. о заштити државе, а супси т дијарно тек по закону о штампи. Према томе треба, да се примене одредбе кривичног закона, нарочито с обзиром и на то, што набрајање у чл. 89 зак. од 16 фебруара 1929 г. изричито наређује, да општи део кривичнбг законика изузетно од прописа § 13 пом. закона важи и за специјална дела зак. о^литампи, те у колико се,њиме нарочито што другачије не. наређује. Нигде нема такве, одредбе, према којој не би било места примени §§ 88 и 89 . к. з. у 'пргледу чл. 33 зак. 6 штампи. Приватни тужитељ 'је дужан, : Да ' тужи' 1 све учесиике; а не само неке од њих, јер кривични закон стоји на становишту недељивости тужбе у случају, ако је дело. извршено у учешћу, Тужба к