Branič

650

„Б Р А Н И Ч"

Приступа се затим трећој тачци дневнога реда, па су за бројаче гласова изабрани: Јован Велимировић, Др. Радивоје Јовановић, Рајко Атанацковић. Методије Анастасијевић и Александар Качаник, адвокати из Београда. За овим нретседник, по пристанку скупштине, ставља на дневни ред извештај о раду Коморе у прошлој години; завршни рачун за 1938 годину и давање разрешнице; и решавање о буџету за 1940 годину; — тач. 3, 4 и 5 дневнога реда. За овим претседник отвара дискусију по овим трима тачкама дневнога реда и позива оне, који желе да говоре, да се јаве за реч. Претседник даје реч Миодрагу Поповићу, адвокату из Београда, који критикује рад Одбора коморе. Говори о извештају Одбора о раду и вели, да је он исти као и прошлогодишњи, па захтева, да се у будуће то избегава. Затим, наводи, да ниједна резолуција, које је прошла скупштина донела, није осгварена, што се има приписати у неактивност ранијем Одбору који , бар за фискалне ствари, није заинтересовао остале привредне организације. Говори затим о судским маркицама и вели, да у место маркица за наше адвокатске пензионе фондове установљавају се маркице за казнене заводе, за које сумња, да ће се трошити у сврху њихове намене већ за личне и?датке. Захтева од новог Одбора, да води рачуна да се приход од судских маркица троши искључиво за њихову намену. Сматра да Одбор није био ефикасан у раду, јер ако је он био у немогућности да нешто сам уради, требао је да позове на сарадњу и остале адвокате, па да се не моли већ да се путем конференција протествује. Говори о дисциплинском поступку и налази да Дисциплинско веће није показало никакву ефикасност у своме раду. Говори затим о томе, да Одбор приликом уписивања у именик није обраћао довољно пажње, па је се тако могло десити, да је у именик уписано једно лице које је кажњено због злоупотребе поверења. У борби против писЕ <арача Одбор није такође имао успеха. Напротив, данас постоје више већих трговачких кућа, које судске послове свршавају без адвоката и на томе послу и зарађују, пошто им судови досуђују и трошкове. Говори затим о ограниченом времену за пријем адвоката по судовима, што нарочито важи за Срески суд за град Београд, па захтева да се то укине. Говори о извршењима и о политичком утицају на судије приликом спровођења извршења. Говори затим о финансијском раду Одбора и вели, да Одбор није водио никакву штедњу, већ је мало и расипао, затим да се Одбор није држао партија по буџету. Говори о личним издатцима, који су нарочито велики, 48% буџета троши се само на плате, што се не сме чинити. Говори затим о Браничу и о начину прккупљања праксе за Б р а н и ч путем прештампавања чланака који су претходно објављени у дневним листовима, што доприноси томе да реноме Б р а н и ч а опада. Код издатака Б р а н и ч а говори о хонорару од 800.— динара једном чиновнику Адвокатске коморе за коректуре у Браничу и вели, да је овај тај посао пренео на једног адв. приправника једног од уредника Б р а н и ч а, који је тај посао сам обављао за 1-50—200 динара месечно. Говори о раду акционог одбора младих адвоката, и чита имена чланова тога Одбора, који су у споразуму са Луком Пешићем, као адвокатом, саставили једну т. зв. прву листу, на којо.ј су претстављени и млађи адвокати, па моли присутне, да гласају за ту листу и да на тај начин помогну да у Комору уђу и млађи адвокати. Предлаже на крају, да се Одбору да разрешница за његов рад. За овим реч добија Др. Јурај Кулаш, адвокат из Београда који говори о Браничу и каже, да је извештај о њему постао стереотипан. Говори о сарадњи адвоката у Браничу, која је била врло слаба и вели, да Б р а н и ч у последње време иде гигантским корацима у назад. Замера уредницима Б р а н и ч а што су за Б р а н и ч узимани чланци, који су претходно већ били објављени у дневним београдским листовима. Истиче, да се из извештаја не види финансирање самог Б р а н и ч а, па се не зна да ли од њега има каквих прихода и колико. Налази, да би у Браничу требало нише штампати судску праксу и да би њега требало уређиЕати онако, како се уређују други правни часописи. Вели, да Б р а н и ч уређује само једно лице, које не може тај посао да сврши. Дужност је Одбора коморе да прикупи све адвокате на сарадњу у Б р а н и ч у. Реч добија г. Властимир Стевановић, адвокат из Београда, који замеР а Одоору, што је у своме извештају учинио констатацију, да му није сти-