Branič

§30

„Б Р А Н И Ч'

б) По § 49 мен. зак. регресни дужник одговара само уз предају оригиналне менице са протестом и трошковником, а пошто оригиналне менице нема, не може бити ни одговорности за регрес. Данас је међутим то гледиште измењено. Већина писаца па и немачка пракса начелно признају право амортизанту и наспрам регресних дужника из ових разлога: а) И за амортизацију меница важи основно правило да одлука о амортизацији замењује у целости несталу односно уништену меницу. Сва права која је амортизант имао из менице треба да их оствари и на основу одлуке. б) Суд у амортизационом поступку позива све потписнике на меници, дакле и регресне дужнике, те су они у могућности да ставе примедбе у погледу своје одговорности. в) Менични закон није ослободио регресне дужнике одговорности за регрес, јер кад би хтео, он би то изречно прописао као што је то учинио у погледу застарелих меница. Али и ови писци и немачка пракса праве разлику, да ли је меница нестала после доспелости и да ли је о доспелости протестирака. Ако је такав сдучај, онда сматрају да амортизант на основу одлуке и на основу изисканог протеста може тражити наплату и од регресних дужника. Ово гледиште усвојено је од стране комисије за израду нашег мен зак., јер као што смо поменули, у мотивима уз § 90—93 изречно стоји: .,против гаранта може се поступити на основу одлуке о амортизацији ако је био ноднгнут редован протест". То је још јаче потврдила друга комисија која је израдила нов пројекат унифиц. мен. зак. (у смислу одлука Женевске конференције) која је V § 92 унела као ст. 4. овај додатак: „ако је протест због неакцептирања или због неисплате изискан пре но што је тражен судски поништај менице, могу се на основу тога протеста и одлуке права из менице остваривати и против других обвезника". Овај додатак потврђује да наш менични закон начелно није искључио регресне дужнике од одговорности по амортизационим меницама. С тога се и код нас и пре озакоњења овог додатка има узет.и као решено питање: да амортизант има право регреса ако је меница пре нестанка била протестирана, јер овакво решење не стоји у супротности са § 92 садашњег мен. зак. На регресног дужника, који исплати менични износ, пренеће се одлука о амортизацији (у место оригиналне менице), са протестом и трошковником на основу којих ће овај тражити наплату од својих претходника. II. Што се тиче другог питања, т. ј. да ли одлука има дејства према регресним дужницима, и онда ако доспелост у моменту нестанка менице још није била наступила — одговор је, према садашњем тексту мен. зак., негативан. Амортизант не може на основу одлуке да тражи наплату од регресних дужника са разлога што нема ппогеста, а протест због неисплате не може се изискати кад нема оригиналне менице коју протестни орган о доспелости треба да презентира акцептанту ради исплате.