Branič

16

,Б Р А Н И Ч'

курсни поступак. Шта више, као и за Ванпарнични поступак, Извршни поступак се обавља пред првостепеним судом. Из тога излази, да пред среским судом који је, по правилу, извршни суд, могу се обављати радње без садејства адвоката. То се, опет, види и из израза „у с а м о м и з в р ш н ом п ос т у п к у" ... а не у рекурсном поступку који почиње улагањем рекурса а рекурсни поступак је другостепени поступак (у ужем смислу) по извршним стварима. Уводни закон за Закон о ванпарничном поступку у свом § 2 каже: на судско-ванпарничне поступке који су уређени посебним законима или другим посебним правним прописима, примењиваће се прописи новог Ванпарничног поступка само утолико, уколико у тим законима или правним прописима нема посебних наређења. Закон о земљишним књигама и Закон о унутрашњем уређењу, оснивању и исправљању књига ступили су на снагу у 1930 год. односно у 1931 г. Како ови закони немају никакве нарочите прописе који се односе на састав и улагање правнога лека то јест, немају одредаба о потпису правнога лека, нити о подношењу пуномоћја, а псшто ти зак ши, по природи својој, припадају области ванпарничног поступка то се и на њих има применити, у крајњој линији, Грађаг ки парнични поступак, наравно у колико нас овде интересује п: гање подношења пуномоћја уз правни лек. Оно што смо билк рекли за ванпарнични поступак, то нсто вреди и овде. Предмети Закона о земљишним књигама и Закона о уређењу, оснивању и исправљању земљишних књига су од врло великог имовинског значаја по учеснике, тако да се не може претпоставити, будући да изазивају и врло сложена правна питања, да је такве интересе могао законодавац оставити без обавезне стручне, нисмене одбране пред другостепеним судом, коме се, иначе, мора у јасном и одређеном облику изложити тражење ради евентуалног задовољења. На Стечајни закон примењује се супсидијарно Грађански парнични поступак, а на Закон о принудном поравнању ван стечаја примењује се, уколико је то могуће, Стечајни закон. Према томе, и за ове зак не вреди све оно што смо рекли раније о пуномоћју при улагању правнога лека. Да би били доследни сами себи, морали би напоменути, да у круг ових правила долази и Уредба о ратним инвалидима пошто се, по Правилнику за примену те Уредбе, узима Ванпарнични поступак у допуну. Наравно, ми не бисмо смели ићи до ових последица, јер би оваквом примеком закона довели инвалиде до великих тешкоћа и многих издатака. Иако наше Удружење нема за задатак да изучава кривичну сбласт ипак ћемо на крају овога саопштења рећи неколико речи и о стручном заступању у правним лековима код кривичних ствари, За кривична дела која повлаче казну већу од 5 година робије или заточења обавезна је одбрана. Она је позерена адвокату. Стога нема бојазни да ће окривљени остати овде без стручне заштите у прзвном леку. За мања дела одбрана није обавезна. Али, ипак, окривљени може тражити да му суд одреди браниоца као заступника сиромашних, под претпоставком да