Branič

СУДСКА ПРАКСА

није у могућности, из материјалних разлога, да сам то учини: ради оправдања изјављених правних лекова, ради образложења изјављеног приговора против оптужнице као и ради одбране на главном претресу. Код срескога суда окривљени не може добити адвоката на нретресу, сем ако би га сам узео. Као што се види позната идеја о стручној одбрани у написаном правном леку из грађанске области и овде је дошла до изражаја, иако не баш у оној мери као што смо раније видели.

СУДСКАПРАКСА Поверилац услед пропуштања рока за пријаву своје раније прибележене хипотеке у старим интабулационим књигама, ради уписа у нове земљишне књиге, не губи ранг своје хипотеке према повериоцима који су то право доцнијега ранга из старих интабулационих књига пријавили у одређеном року за упис у нове зем. књиге. Тужитељ 3. Б. у својој тужби претставила је, да је отворена земљишна књига Б. 10 децембра 1934 год. и поведен поступак за исправљање исте, те је први прогласни рок за пријаву права власништва и терета истекао 31 јануара 1936 год. Она је имала пре оснивања потраживање од В. Ј. од 62.500.— дин. обезбеђено интабулацијом на његовом имању, И. № 2729/30 од 27 новембра 1930 год., док су тужене Ф. Б., Д. Ј., Н. Б. и 3. П. Б. имале заложна права доцније укњижена. Међутим она је пропустила да поднесе пријаву Земљ. суду да се ово њено право пренесе у нову земл>ишну књигу, већ је то учинила у редовном поступку по протеку прогласног рока. Према томе ниједна од тужених према њој обзиром на § 39 Зак. о унутраш. уређењу оснив. и исправљ. земљ. књ. није стекла првенствени ред, јер нису трећа лица нити своја права стекла у доброј вери. Молила је да се пресуди, да је њено заложно право првенственог реда и да се као такво упише у земљ. књигу. На тужбу је одговорила само Д. Ј. и оспорила тужбено тражење, јер ,је тужиља по § 39 Зак. о ун. уређ. осн. и исправ. земљ. књ. изгубила првостепени ред. По овоме је Окружни суд у Б. под Бр. По.-1050/37 од 14 маја 1938 год. донео ову пресуду. Тужена Д. Ј. дужна је признати да тражбина 3. Б. од 62.500.— обезбеђена укњижбом заложног права под ред. бр. 7 терет места зем. књ. ул. бр. 92 к. о. Б. 1 на земљиште у А. листу Ј. В. има првенство од 27 новембра 1930 год. итд. а са ових разлога: Да је тужиља имала укњижено заложно право од 27 новембра 1930 год. а тужена Д. Ј. од 10 октобра 1932 год. али да је тужена Д. Ј. то своје заложно право укњижила у I прогласном року са рангом од 10 октобра 1932 год. а тужитељица са рангом од 16 априла 1936 год. Пошто су ова права била већ укњижена у старим интабулационим књигама, које су биле јавне и приступачне свима, то се обзиром на § 39 пом. зак. не може Узети да је тужена Д. Ј. укњижила своја заложна права у доброј вери, те ово пропуштање пријаве укњижбе заложног права тужитеља у првом прогласном року не може имати за последицу губитак стеченог првенственог реда према туженику Д. Ј. итд. По овоме је Апелациони суд у Б. донео пресуду 11 фебруара 1939 год. под Бр. Пл.-1752/38: призив туженика не уважава побијану пресуду потврђује итд. Поред разлога првостепеног суда и да се пропис § 39 нанред пом. Закона не односи на оне повериоце, који своја респективна права оснивају на интабулационим књигама, већ на оне, који су своја права стекли и укњижили у доброј вери у земљ. књиге после оснивања као ново враво и то према онима који су у остављеном року из § 34 пом. зак. иропустили да своја права из интабулационих књига пријаве и пренесу у жове земљ. књиге.