Branič

55

нехатно, треба двојити, као у осталом код нехата у опште, свесни од несвесног нехата. 8 ) Код свесног нехата извршилац зна, да у потпуном пијанству (неурачунљивом стању произведеном опијањем) нагиње изгредима одређене врсте, верујући да они неће наступити. 8 ) И код ове врсте нехата, као што смо то већ напоменули говорећи о нехату у опште, извршилац мора предвидети извршење одређених кривичних дела. Једно опште сазиање, да неко једном неурачунљив услед оггајања, радо врши кривична дела није још довољно, да се за извршено кривично дело казни због нехатног случаја ас1ш Пђега 1П саиза. 10 ) Тада би по нашем мишљењу једиио умесна била примена § 166 к. з. и то за умишљајно довођење у стање неурачунљивости опијањем и извршења кр. дела (за које се гони по службеној дужности) у том стању. Код несвесног нехата извршилац кривичног дела није водио рачуна о дужности пажње на чије је поштовање био обвезан и у сгању неурачунљивости изазваног опијањем, те с тога наступелу последицу није могао предвидети. и ) О несвесном нехату ћемо дакле онда говорити, када је извршилац себе довео у стање неурачунљивости опијањем, не мислећи на очекивано кривично дело у таквом стању. Разуме се, да се и овде асНо 1Љега т саиза може само одобрити ако је извршилац, с обзиром на дужност потребне пажње, морао предвидети наступање једног одређеног кривичног дела. Тако ћемо узети нпр., да имамо случај нехатног Нћега 111 саиза ако извршилац у стању пијанства врши често телесне повреде па приликом једног новог стања неурачунљивости услед опијености опет изврши исти преступ или злочин. 1! ) Али код повреде кућњег мира или прогивстајања морамо због природе ових дела негирати постојање асИо Нћега т саиза, када је у питању несвесни нехат. Овом приликом треба напоменути, баш када се ради о несвесном нехату, да су границе између ас!1о Пћега т саиза и § 166 к. з. скоро сасвим несигурне. Са тог разлога се код оцене асИо Нђега 1П саиза у опште, а нарочито питања нехата, морају од случаја до случаја врло пажљиво вршити испитивања ради постављања тачне констатације. Ко први пут изврши какво одређено кривично дело у стању неурачунљивости изазване опијањем и то нехатно, не може се по самој природи ствари казнити због асИо Нђега т саиза, јер он том приликом и не може знати, да ће у томе стању извршити какво одређено кривично дело, већ се за тај случај може једино казнити према пропису § 166 к. з. ако су испуњени и остали услови из тога прописа потребни за кажнивост. Прихватајући врло интересантно разлагање Проф. Герланда у чланку: Оег КаизсћтЈШеН-шззћгаисћ пасћ § ЗЗОа објављеном у ХеПзсћпЈЧ: Јиг 81ха1тесћ1бшз5еп5сћаЛ: од 1936 год. стр. 784 и даље, и ми ћемо у даљем излагању двојити несвеени нехат у две врсте

8 ) Тома Живановић — Осн. кр. пр. књ. П. Стр. 77 (2) — 79 (6).

9 ) Тома Живановић — Осн. кр. права књ. II Стр. 79 (6).

10 ) Оег!ап(Ј — Стр. 792. ") Мег§ег — Стр. 350. 1г ) Упореди Чл. 94 Италијанског крив. закона од 1930 г.