Branič

.5 Р Л Н И Ч*

нехата (код свесног нехата ово разликовање по самој природн ствари не би могло доћи у обзир) правећи разлику: да је извршилац себе умишљајно довео у стање опијености не мислећи на у пијанству очекивано кривично дело. (Претпоставимо ли један такав случај, шго је разуме се предмег доказаности, то би под тим случајем разумели тзв. обичан несвесни нехат код случаја ас!ло Нђега 1п саиза) и даљи много чешћи случај, да је извршилац себе нехатно довео у стање неурачунљивости изазвано опијањем, не мислећи при томе — такође нехатно — на наступање последице каквог кривичног дела у стању изазваном опијањем. Ову врсту нехата Герланд назива тзв. „двоструким нехатом" (ЈорреНе Раћг1абб1&кеИ:) 18 ), код кога је извршилац нехатно се опивши, чињењем или нечињењем произвео нехатно, забрањену кривично правну последицу. Код ове врсте нехаТа највише је скоро спорно, да ли он предсгавља једну врсту нехатног ас!;1о Нћега т саиза или се пак само ради о § 166 к. з. с обзиром, да извршилац дела не мисли ни на наступање стања потпуне неурачунл ивости опијањем из чега произилази, да ие може мислити ми на извршење каквог одређеног кривичног дела у таквом стању. Овако схаватање, којим би код ове врсте несвесног нехата дошло до примене § 166 к. з. не би могли прихватити из више разлога. Овим схватањем би се захтев за иначе обичном потребном пажњом која се редовно тражи код оних који су на то обавезни, свео само на најуже случајеве понреде исте. Дакле и ако се ради о случајевима које је тешко доказати ипак се и ови случаји имају сматрати као ас1Јо Нђега ш саиза ") извршени нехатно, при чему би ми били склони да сматрамо, да је овде један нехат већ садржан у другом. Од оног који нагиње одређеним ексцесима у стању неурачунљивости изазване опијањем мора се захтевати, да већ при почетку опијања размисли о у даном случају наступајућим кривичним делима. У томе смислу сматрамо да .један нехат ксцрпљује други. Но ван теорије и у самој пракси је једино могућ овај закључак, што се најбоље види код кривичних дела пропуштања, Школски пример са скретничарем примењен на овај случај значио би, да се жељезнички скретничар нехатно потпуно опио — постао неурачунљив, — не мислећи опет нехатно, да доцније има да отправи своју одређену службену дужност. Догоди ли се каква несрећа скретничар би по нама био одговоран за случај ас(ло Нћега т саиза, док би 1 у случају примене § 166 к. з. (према бипартиционистима) у већини случајева био ослобођен а с обзиром, да је баш код ових случајева тешко утврдити субјективне елементе кривичног дела извршеног у стању неурачунљивости изазване опијањем. Из свега напред наведеног произилази, да ас(ло Нђега т саиза извршена нехатно постоји увек онда када је извршилац делао нехатно и то било што се нехатно опио, ма да је дело извршено у пијанству предвидео. било пак, да је себе довео у стање неурачунљивости опијањем не мислећи нехатно на очекивано одређено преступљење. У првом случају могло би бити спорно да ли по13 ) Овај израз употребљава Герланд — Стр. 792. ") Овако и Герланд — Стр. 792.