Branič

91

,Б Р А II И Ч*

тереса трећих лица, које интересе ова трећа лица као своје, поверавају у заштиту појединим члановима адвокатског реда. Као средство за постигнуће овако одређених циљева: што ефикасније заштите интереса трећих лица, одржавање дисциплине и реда у адвокатском реду и одржавање тог друштвеног реда на достојном нивоу друштва, поред креираних дисциплинских кривица и прописаних казни, уводи се још и аутономија дисциплинских власти тог друштвеног реда. Постојање аутономије дисциплинске власти поред тога што служи као средство ради постигнућа напред одређених циљева, оправдава се још и бољим и пунијим саосећањем и схватањем вршиоца дисциплинских власти како самог дисциплииског дела у питању, тако и самог учиниоца дела у питању. Међутим, адвокатски ред по закоку о адвокатима нема пуне аутономије. Одлуке одбора Адвскатске коморе расматра по уложеном правном леку Касациони суд, а одлуке дисциплинских већа — судсва — по уложеном правном леку расматра Касационо сеће у коме су претставкици адвокатског реда у мањини. У Касационом већу које сачињавају пет лица, три лица су Касационе судије а свега два лица су адвокати, као изабране судије од припадника адвокатског реда. Посматрајући рад дисциплинских већа и рад одбора Адвокатске коморе кроз њихове одлуке, стиче се уверење, да су претставиици ових установа, који су иначе сви припадници адвокатског реда, правилније схватили намеру законодавца изражену кроз прописе закона о адвокатима и да то, што добра намера законодавца о пуној заштити интереса трећих лица, о лепо замишљеној дисциплини и реду у адвокатском сталежу и о одржавању адвокатског реда на достојном нивоу друштва, није до данас потпуно остварена, има свог разлога и у непостојању пуне аутокомије дисциплинске власти и власти одбора коморе адвокатског реда. Према овоме, несумњиво је, да је за постигнуће постављених циљева: пуне и ефикасне заштите интереса трећих лица поЕерепих на штићење појединим члансвима адвокатског реда, одржавање дисциплине и реда у томе реду и одржавање адвокатског реда на достојном нивоу друштва, неопходно потребна и пуна аутономија како дисциплинске власти, тако и власти одбора коморе адвокатског реда и да се постојеће ограничење ове аутономије не може објективно оправдати.

Жзрко В. БкдановиК, адв. приправник — Веоград. Идеја АруЈхжтаене солидврности ж-ж задругарстао(кооперативизам) Средином прошлог века настала је жива реакција протиз индивидуализма у смислу његовог научног и практичног обарања. Принципи рационалистичке философије 17 и 18 века нису могли да одговоре на сложене и тешке проблеме друштвеног живота,