Branič

100

„Б Р А Н И Ч-

претседниково име, а испод печата стајаше потпис нског лица,' али се није могло разабрати ни шта је По чину ни шта је по по-' ложају. Истина суд. пословник чини извесну поделу у погледу потписивања и одређује донекле шта ко има да потписује. Али ови прописи не долазе до примене, с једне стране што су разбацани и* несистематизовани, те их је тешко схватити и запамтити. а с друге стране што је дух деконцентрације веома развијен. По судовима постоје писарнице где раде младићи, архивско особље, али претежно званичници—дневничари. Сваки од њих резонује да је боље да он то сам „потпише" и оконча предмет у својој помпетенцији, него ли да то носи на потпис своме старешини кад већ и он „потписује". После тога ту је и амбиција. Сваки од ових младића жели да види свој потпис на неком акту, да буде и он један од оних који може да „сврши'' ствар. Долазио ми је до руке један акт Микистарства Правде, који је потписао начелник наређујући да се нешто изврши. Акт је био упућен једном среском суду. По наређењу није поступљено, акт је враћен Министарству са нечијим потписом испод штамбиља који је гласио овако: „За тачност отправка Престојник — Управитељ одељења судске писарнице' 1 Нисам могао разумети какав је то отправак, кад се враћа један оригиналан акт и шта је онај што је потписао акт да ли је престојник или управитељ или и једно и друго. Такође не могу да схватим ни то шта ради старешина суда и судије када са Министарством општи претстојник — управитељ одељења судске писарнице. Противу овог нико ништа није приметио. Добијао сам наређење потписато штамбиљем да издам новац — депозит, На исти начин потписивано је спроводно писмо за акта која су достављана по жалби вишим судовима на расматрање. Несумњиво да је овакав начин рада само на штету службе, на штету сигурности и угледа самог службеног посла. Са овим ће се сагласити сваки који је познавао нашу стару администрацију и ову нову, модерну. Друкче се ради и по квалитету и по квантитету када се све то мора изнети судији на потпис, јер је потписивање у исто време и конртолисање шта је када и колико урађено. Даље, веродостојнији је акт на коме стоји оригиналан потпис судије, него ли акт на који је ударен штамбиљ којим је оштампано име судије, јер печат може ударити свако лице до чијих руку дође, док је оригиналан потпис нешто сасвим друго. Потписивање пресуда у концепту на данашњи начин није без замерке. Данас пресуду потписује само претседник већа и записничар и каква су ова двојица таква ће бити и пресуда. Међутим кад потписују пресуду све судије, онда, ако се који не слаже са оним што је у пресуди написано он ће исту потписати, али ће одвојити мишљење и изложити своје гледиште. Пресуда ће бити израђена и обрађена како то буде хтео или умео претседавајући судија, без знања и садејства осталих судија, који су у суђењу